Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 12, ЗА 1886.

отворити са цигаром у руци, јер поред многих мамелука, биће у њој доета и заиаљива материјала.

Ове године било је о ђурђеву снега, — али црне трагове бесних силеџија није могао да покрије. □ Елем слога велесила одржала је према Грчкој в а с е р п р о б у. Еако би одржали фајерпробу т0 Ј е друго питање. Даклем и Јокаји је био у Тузли. Сад нам може лепо описати како људи у Босни скачу на јарчеву мешину, а кад падну на нос сви им се смеју.

•45 Баварци се једе на свога краља, зато што све зида. Други се опет љуте на скога краља што све руши. — Баш се тима народииа не може угодити.

хН Из Берлина терају Словаке, који продају мишоловке. Сигурно је Бизмарк израдио себи патенат, за правлење мишоловка.

Проба пера. СБХХИ. У похвалу мушке стране. Сви су људи „момци", Као чврсте стене; Ирави су јунаци — Док се не ожене.

лупио о под, тако њежно, да се на стотину нарчади распрштала. Ал' није ни ово помогло — кашаљ је све јачи, а кијање све брже и брже бивало. На пољу је већ сутон распустио своје кончиће, који се полако ткиваху у провидну светлост, те је ова [све виже и више губила од своје провидности. Кончићи ти све су брже и брже се уснивали у ту тканину, док наиослетку нису постали тако чести, да нису дали гледати кроз себе, а светлост су потисли и на земљи је био мрак. Као што све, што има почетка, мора и свршетка имати, тако је и с кијањем и кашљем баћ-Остојевим морало да се збуде. С почетка бесно, силно, па све бешње и силније кашљање и кијање дошло је, а напослетку до врхунца беснила свога, па се онда са те границе све повлачило на ниже, док није већ дошло на оно постоље, са ког се отпочело. Но ни ту се није дуго задржало, јер се напослетку сасвим утишало и баћ-Остоја је већ могао да мало одахне душом. Осуло се небо звездама, и изгледаше, као да је једно велико село, у ком у свакој кући гори свећа. На нољу је фијукао Јветар бесно, мниш, е хоће да домаши чак и до неба, па да оне небесне светиљке све редом погаси. Ал' лакше, ветре, лакше ! Немаш ти толико снаге, да се чак и тамо одвитлаш! Зар ти није доста што си ладноћом сво-

Сви слободу своју Тако скупо цене, Мегданџије храбре су, — Док се не сжене. Један, ако треба, На сто врага с' крене; Не боје се никог — Док се не ожене. Али и у браку Нађе се јунака. Тако ј' То јест' ако ј' Супружница млака. 01/ХХШ. У похвалу женске стране. Све су цуре кротке, Не маре за владу, Тихе су и благе — Док се не удаду. Да су слаба страна Оеећају, знаду; Повлаче се скромно — Док се не удаду. Као љубичица Крију се у хладу; Мустра мирољубља — Док се не удаду. јом носмрзавао све, да свуд чисто пршти и шкрипи од мраза, силовна и јака! И који није знао оно физично правило, да ладноћа молекуле скупља све у чвршће, па да се цело тело отуда збегне, сад се могао уверити о томе; јер куд ти се год домакло оком, свугде си виђао ствари све нешто необично мале; па и сам велики и вазда црвени нос сеоског бирташа, који стоји на вратима од биртије и изгледа, хоће ли му доћи који гост, сад је сав помодрио, да се смањио, да онај, ко је његов нос у лето видио, и по овом добио у души представу о лику бирташевом — сад га зацело неби познао. Ни дај боже онај његов лепи, расцветани нос Ал' није таг зима сметала баћ-Остојевим мислима, јер об је био у топлој соби, а мисли опет у још топлијој глави, па су остале у старој ширини својој, јер ладноћа није допрла до њих, па да их стегне, и тако је баћ-Остоја без сметња могао да мисли о рецепту, о начину, како да се курталише балабана. — Јест, јест, „нуз нлот" ми јеон казао, а не нуз зид. 11а морам се држати његових речи, ако оћу да се опростим немани ове. Добро, што није ту Алка, а и што нисам Јовици казао за лечење, бар ће се изненадити кад тек уједанпут виде сутра да мирно пушим, а не дражи ме кијање и кашаљ тако је он говорио нолугласно. Затим изађе из собе и уђе у авлију, која је са сока-