Starmali

100

„СТАРМАЛИ" БР. 13. ЗА 1886.

П у с л и ц е, НК. Кад су год били избори, Тиса никад није правио рачун без бирташа. Сад му је Гарашанин ноказао, да се може иравит (рђав) рачун и без бира ча.

О. Грчке речи свршују се обично на „ос." Тако и овај рат, што су га Грци хтели водити али их селе помеше, те тако само новац и време изгубише, — њему још најбоље доликује име ратос.

. Шпањолцима се родио краљ. Карлисте и републиканци постараће се да не буде без п е л е н а.

□ • Даклем нова нруга у Босни: Тузла — Доб ој, кад би се то превело на немачки гласило би овако : „Н хег зс ћ 1е с ћ! — Вгз гиг Зсћ1асћ1;. в

Д. Ту је и нова станица: Симин Хан. Али да није тако скупо стала као у Србији: Чедин Наћп.

%■, У Србији су се неки избори држали о поноћи. То је врло паметно. Народ ваља учити да буде у свако доба будан.

=. Карловчани су радосни кад је одбор петнајсторице на окупу — јер онда Авђелић побегне у Даљ. Ала нешто кад би имали још који таки одбор, па да побегне и из Даља.

сам га се испоручио, — и баћ-Остоја затим на танко исприча како је био код доктора, како га је овај дочекао, како га је и за њега, Јовицу питао (а овај све растио од уживања) и како му је онда казао, да вртаљ сата, у вече кад се свуче, држи дигнуте ноге нуз плот, па како је он то радио синоћ, но није ,баш могао пун вртаљ сата, јер су га они, Јовица и Алка смели у томе. Све то он њима на танко испричао, и затим им рекао, како му је то заиста и помогло. — Он ти зар казао да тако радиш! ? — гракнуше готово у један мах и Јовица и Алка, погледајући час једно у друго, час у Остоју. А, није он то теби могао казати! рече Јовица. — Та шта није, кад јесте! — рече баћ-Остоја расрђен. Немој ти мени солити памет, ваљда имам ја уши! (чудо их има). И баћ-Оетоја тад удари доказивати, како је паметно њему доктор казао; нако се не знам и смрзнуто снегом таре, да зима зиму из тела измами, па како је и из њега у виду дрхтавице, ватре и бунила синоћ — далеко му лепа кућа — онај изишао, јер баћ-Остоја никако не смеде да изрече „балабан," да сезар овај не предомисли ::а опет пе поврати, Ал' опет зато Јовица му никако не хтеде поверавати,

X- У „Нашем Добу" доказује се да је последњи нар. сабор био издајица, — То би била крупна реч, кад не би испадала из поганих уста. Овако је само доказ, да се „Нашв Доба" држи за Гасћшап-а у ствари издајства.

Проба пера. СБХХ1У. Помисли у себи. . . Немој се поносит' Кад те когод хвали. Помисли у себи. . . Тај се можда шали. Кад те когод куди, Не срди се јако. Помисли у себи : Хе, можда је тако. СБХХУ. М о ж д а. У одаји мојој Зујала је мува; То је била песма, Да те бог сачува. Али ме је нечем Присетила јако Можда и ја вама Зуцам исто тако. СБХХУ1. Т у ђ е. Где је туђе небо, Њива није росна. да је добро разумео доктора, што је баћ-Остоју довело баш у праву радост. А Алка јевилозофски стајала, па, ко онако чието је Остоји више вукла; та за бога, ето сад је опет здрав читав, па ваљда тек није прошао сам од себе тај — андрак ! — Ал' трабуњај ти колико год оћеш, ја теби кажем, да је тај доктор паметан човек; да њега није било, оде моја глава! — рече баћ-Остоја са торжествене висине, а и Алка се врпољила, као да је и она тако мислила. После тога Јовица оде кући, а баћ-Остоја остаде код куће весео и задовољан, вукући снажно плавичасти дим из луше. Па од радости је и неколико пута загрлио и пољубио Алку. Ал' Јовица није хтео да мирује, док не дозна, шта је управо у ствари, па зато је отишао пред подне у велики бирц, где је баш затекао попу. Одма му исприча цео догађај са Остојом и рече му, да запита доктора, шта је казао Остоји. Попа се слатко насмејао, и кад је у том дошао доктор на ручак, а он му све то опет исприча, наравно немачким језиком. Јовица је радознало погледао доктора, да му са лица прочита, да ли је баш истина, да је онако казао Остоји. Но није ни он сам знао да схвати, зашто