Starmali

"У Саду 20. септембра 1333.

„Стас3.13,лзг" нздази трииут мееечно. Годишња цена 4 погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве: 10. — 5, — 2 1 / 5 динара иди Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамаарија А. ПајевиКа у Новом Саду рукописи се пшл>у уреднику (!1 г. Ј, Јоуапогјс, УУјш IX РогсеПапканне. б(».) — Иретплата и све што се тиче администрације шиље се штампарији А. ПајевиКа у Нов. Саду. — За огласе пдаћа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

ТИ ОИ —- сад ћеш чути шта си, Европа кечи шга ће Тиса рећи А он се баца ш РозИиг. А кад се већем захукао добро ИеШ \у!гс 1 ег зргш^еп ићег <11е боћпиг. Пошто се дома иокашљао добро Покашће да је ^екш^еМез пг. И гле Европа већ лекцију арима, Л е к ц и ј а ј' за то — јер је о ч и т а о; Читат' је м о р'о, — јер да ј' само једну Речцу промен'о — би се стропоштао. „Ко пливат' хоће по том мору чудном Данашњег стања, мора имат' дар. На јел'те да сам и ја нека риба?" 0 јеси, јеси, (1аб 181; шгкНсћ \уаћг. »Јесам ли делфин, који својом иарком Бродове туђе уме да порази?" Делфин баш ниси. — „Па, молим, да шта сам ?" Кад жслиш знати, е па — ј е г у љ а с и. Дода ћу нешто. Тебе неко г у р а; Ко г у р а, то је г у р м а н ; ваљда знаш. А гурман неће јегуљу презрети; Г у љ а ш је мамац — гурман је гуљаш. У Н -П. Џамбас.

Шетња по свету, ХХХУШ. Мађари имају сад нову оиеру. Заборавио сам, какви јој је наслов, ализнам, даје музику компоновао Србин, а текст нанисао Немац, па ће се тај текст превести на мађарски, те ће тако Мађари доћи до своје нове опере. Мађарска ориђиналност дакле у грађењу опера јако рамље, али они за то нису незахвални, већ свакоме враћају љубав. Ето један наш санародник компоновао им је оперу, а они за то хоће да нам даду Емилијана Радића за вршачког владику. И не само то, него будимпештански државни тужилац у доба колере хоће да нам уредника „Заставе" спасе од те опасне болести. Јер ако порота осуди Јашу Томића, ге услед тога буде затворен, онда пе може он ни колеру добити, пошто је познато, да је с колером скопчан и пролив, па ко је з а т в о р е н, тај се те опаке заразе не треба бојати. За једну услугу две услуге — то је одиста право каваљерски! Само не знам, хоће ли ко од Срба на том захвалан бити. Хајде што ће Радић ваљда постати вршачким владиком — том ће се можда зарадовати по нека женска глава, али што ће Јаша ваљда бити затворен, томе се осим Германа и његових људи неће нико радовати. Кад је већ будимпештански државни тужилац хтео да нам љубав врати, што је један Србин компоновао Мађарима оперу, ми се задовољавамо са тим, што је будимпештанска порота ос|дила г. Стеву Павловића због клеветања, те сиромах мора платити на некаквих три стотине форината, а Томића нека нам оставе на миру. Он је здрав као кремен, па се нимало не боји колере, те не мора бити затворен, да би се од заразе сачувао. Пре би личнло, да Германа затворе, јер он је болестан, па му се у овом опасном времену