Starmali

Х31ово2л:е Оа-дзт ЗО. новембра 1886.

„Стас^али" издази трилут месечио. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве: 10 — 5, — 2 1 /» динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановик; Издаје штамдарија А. ПајевиЕау НовомСаду рувописи се шиљу уреднику (1 >г. Ј. Јогапоујс, Л ^јеп IX РогсеНапказае, 56.) — Претплата и све што се тиче администрацијв шиље се штампарији А. Пајевића у Нов. Саду. — За огласе нлаћа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

То би тек било потпуно јунаштво, Хтели су, ал те вису могли На клизавицу навести. Иларијоне, Дика ти савести! Понети митру свету, А бити лутак туђ !!! Зборити грешне зборе — Ил ћутат' као смуђ То ниси смео. То ниси хтео. * * * Још један корак само — И не би био ман И ти би отш'о тамо, У православља стан. И не би мор'о крити Згрчену гњевом пест. И сви би чули твоју Пред богом исповест. И постало би јасно — Какав је удес наш, Баш ако крв и живот За домовину даш. На видик би изиш'о Свих оних замка сплет, Којим' се цркви нашој Слободан гуши крет, Што ми све давно знамо — А л н е з п а д р у г и с в е т.

о о о Овако с' само чуло Што ти је рек'о брат. Но лепше је дио<1 ћоти 1рзе е<; сШо <1а4. —ић. Шетња по свету, XXXV. Веле, да на свету има такових људи, који не верују, да жељезница постоји, или ако баш и веру.ју, да постоји, онда ипак не верују, да је пара креће, него мора да су негде прикривени коњи, па они вуку жељезницу. Ја ие знам, да ли одиста на свету има таквих људи, али знам, да Емилијан Радић не верује, да на овом свету има људи, који се не би хтели примити владичанске митре. За то он и не верује још, да је архимандрит Руварац одбио владичанство. Та ко би за бога још тако ограничен био, па да не прими митру и штаку? Јест, ал веле да се иште неки реверс, нека резигнација. Па ни то није ништа. Радић би потписао за једну митру хиљаду ревероа. За то он и не може да верује, да се архимандрит Руварац због једног тричавог реверса одрекао митре. Радић би за митру и за какву Митру потписао и ђаволу своју душу, а камо ли не би обрадовао Тису са парчетом папира. Међу тим добро је, док међу нашим калуђерима има још и такових људи, који неће ни за какве реверсе да знају. То значи, да се и под калуђерском камилавком налазе по неки пут српске мисли и да човек и у калуђерској црној ризи аоже српоки осећати. Радићу су то да богме непозната чуства, али ја као мислим, да ће се можда упознати и спријатељити с многим М ит р а м а, но м и т р у неће никад натаћи на своју петнаестофунтовну или по новој мери седам и по киловну главу. То јест глава његова мора да је