Starmali

275

У ш т и п ц и. На бечкој божићњо,] изложби (уметаичком музеју) стоји слика краља Милана, га цедуљом, на којој пише: , А п ц е к а и Н и , (кунљен). * * * Ал та цедуља сгоји нод сликом, дакле биће да значи подкупљен. * * * Хвала богу до сад још нико није тражио, да на пролеће буде збор Срба бирача у Кикинди. Јер како тамо нека браћа Срби оилно поштују Чивуте (види њихове изјаве) могли би нам још чивутски грошићари предлагати „политичко вјерују". * * * Наше народно позориште прославиће сад у фебруару двадесетпетгодишњицу. Нек му је на здравље, ал двадесетпетогодишњицу може прославити и човек. Права цељ нашег мезимчета мора бити, да се на сваком кораку спрема за прославу — хиљадугодишњице. * Пештанске и бечке Чиве проносе у свим својим новинама, да је руски цар луд. Луд би био, кад би му ти људи клицали, да је — паметан. * * * Једног хајдука Солдатовића су убили, другог ранили, ухватили и довели у Београд. Његова срећа 5 јер се доказало да се хајдуци који су у Београду. немају чега бојати. * * * Код нас немилице егзеквирају народ иред божић. Тако је било и пре. Јер да ниЈе било ужасне ненравде пред ирви божић, не би се ни родио — Хрисгос. * * * У Јегри је једае чиновник учинио проневеру, те побегао. У Пешти се јако због тог љуте. Но сретан би ми народ били, кад би код нас сви побегли у свет, Гђа : Знам, знам ! . . А.ли знам и то, кад би ти био мало, — само мало брижљивији супруг, да би набавио каки му драго фењер, па би најпре разгледао, ди ће мати твоје деце седити, али ти ко велига: за њу је све добро. Гдр: Али жено! . . Шта говориш?! Фењер!?! Гђа; Но, шта си зинуо толико?Као да сам не знам шта казала ? ! . . . Ваљда ми нећеш хтети казати, да у целој вароши нема ни једног фењера ? . . Али шта мариш ти. Теби је и најмања услуга наспрама мене ; већ читава робија; брига је тебе, шго ћу ја моја јадна леђа у овој тврдој клупетини пребијати ! . . . Гдр: Па како би било, да замолим „гардероберку" за један јастучић ? Гђа: Ух! Сад ће ми позлити ! . . Јастучић, који је Бог зна коме досад служио ! . . Ух! Ух ! — Твоје „галантерије" нигди нема! . Чудо ниси „гардероберку" питао, да ли јој није од прошле године заостао какав увенули „пукет", могао би га јефтино купити ! Г д р : Ја мислим да си уверева, да ћу ти драге воље најлепши „пукет" купити, ако га само желиш имати. Гђа: Да си се до сада и најмање о мојем здрављу бавио, морао би до данас већ знати, да цвеће моје живце дражи и да ми то шкоди.

који су једаред што проневерили. Него је несрећа у •гоме, што нам такви обично и даље остају на врату. * * * Аустријски ковзул Кевенхилер је отишао из Србије. Сасвим природан рачун. Јер се и мало дете највише чува оног ножа, с којим се једаред посекло. * * * Жалост је само, што неки, ма да су се посекли ножем, још се увек радо играју — бријачем. +.

Пуничина фала, Фалила се јуче пуница брат Пере : „зета имам добра, преко сваке мере ! „замислите само, већ је шест месеци, „од како је мужом посто мојој Јеци, „па ни трага јоште злом животу нема, „место он да Јецу, она њега лема,!! ! Др. Казбулбуц. Неверни Тома. „Рез1;ег 1Лоус1 в пита (и то у име Европе) и хоће да се увери о стању здравља рускога цара. Узалуд чита доказе, да је цар Александар потпуно здрав, и да му није пи на крај памети за љубак „Ллојду" разболевати се. Неверни Тома неће да верује. Да оде у Петроград. па да тамо на извору покуса истину, — за то „Ллојд" нема кашике. А да цар руски сам лично дође у — редакцију „Ллојдову", о томе не сме ни да снева. Па сад ми реците: може ли ко томе „Ллојду' угодити. Не може. Зато му нико неће ни угађати. Г д а р : Опрости ми, али то сам смео с' ума. Г ђ а: Не треба да се на то закунеш. То сам већ уверена. јер да ти је штогод-шгогод до мојих живаца стало, ти неби могао допустити, да ова госпођа до мене седи! . . . Намирисала се, да ме већ глава боли! . . . Време би било, да се сетиш врата отворити, да овај несносни мирис напоље изиђе. Гдр: Али драга Фемка! Ја би драге воље врата отворио, али видиш, да је престава одпочела, па би морао сву публику узнемирити, док би се до врата довукао. Гђа: Наравпо ! Наравно! . . Како би ти стран свет узнемиривао ? ! . . Па за чију љубав ? . . За моју ! ?! . . Да то ко други тражи, ти би, већ давно урадио ! Ах ! моји живци! . , Гдр : Али драга Фемка! Помисли само! Ж да би могао доћи до врата и отворити их, промаја би тако јака била, да би их одма сваки затворио. Г ђ а : Онда ја морам другима за љубав пропасти. Несвеетица ме хвата ! Ох, ова госпођа мора да није одвећ. . мирисава, кад је толики „парфим" са собом донела! Г д р: Пст! За Бога! . Ако те чује ! . . . Гђа: Ја понављам! . . Мора да није .. мирисава!.. Г д р. Али Фемка !