Starmali

„СТАРМАЈШ"

БР. 8. ЗА 1887.

Оле Вилем,*) рч Деведесет навршио с' лета, Честита ти ведик део света. Еруна ти је од адема прави; И мудар си и примерне нрави. Умереност у теби је света, Ти не идеш тражити балета. Ниси жустар, мир ти с миром гове; Не бројиш се ти у пустолове. Чим се смркне а ти лежеш спати, А устајеш зором у шест сати. Раскалашно нит' певаш нит' свираш; Оа државом ти не ва-банкираш. Ти не фарбаш бркове ни браду, Нити много мариш за помаду. Мирољубац, мира дајеш сваком, Тако стојиш и с Аугустом баком. Теревенка вдрављу ти не прија; Полиција ноћу те не вија. Ти не волиш, као неки ђапи, Шалабазат' ноћу по сокаци. Једном речи: Оде Видем знаде Какав пример ваља му да даде. Ко је такав, свак нек му се диви, Сви рецимо: Бог нек Ју га поживи ! Дуго сретан био у Берлину. Не морао пити медецину. Хвалио се са добрим стомаком. Са прозора гледао сокаком. Пехар никад не држао косо А оно остало то ј' Бисмарков пос'о. *) Тако зову Немци свога цара Вилхелма, који је прошле иедеље сдавио свој деведесети дан рођења. — Ову смо песну превели из маџарског листа „Вогзгет Јапко".

П у о л и ц е. Д. Из Петрограда чујемо да К а т к о в к а тк У ј е , — а Гирс не може да га н а т к у ј е, за то ће да отпаткује (е1раЉб1). У Беч је стигао изасланик бугарског регентства. Зове се Стојилов; — дакдем још није прес то-лов (шта више неки држе да је п устолов).

V. Кад дипломате л а в и р а ј у, онда још може поднети. Али кад Везув почне да л а в и р а, може читава села однети.

Мазура је рекао да је гроф Хедервари странац, и за то су му одузели реч. Ух, што неће и Хедервари за кога да рекне да је странац — па да се и њему одузме реч!

(§). Ала је красно доскочио Медаковић ђурђевићу. — Боље је биги и усамљен него усамарен.

□ . А по чему је Медаковић усамљен ? Зар свештеник Ш о р а к није нико ? Ил би Ш о р а к само онда нешто вредио, кад би се дао од владине ћуди ш о р а т и као пуста капа.

Знате ли како се поздрављају бан Хедервари и министер Трефор вад се састану ? Министер каже бану: Е1јеп ћага<;от! а бан министру: А1ага4о8 бго1 §аја. (А они Хрвати, који знају бар две речи маџарски, на то одговоре: Кеш ћапот!)

х. ђурђевић је причао у Загребу на сабору о скидању опанака (у прошлости). Но ми би радије чули што год о с к и д а њ у ј а р м а (у садашњости). На збор, који ће се држати трећи дан ускрса у Сентомашу, издат је не један, већ два позива. Према томе требало би н. пр. из Панчева да дођу не 40 (као у Кикинду) већ 80 родољуба.

Цветић је добио п е т и степен ордена Св Саве. За орден у опште не би имали запети; — али могли би запети за пети.

! ? ! Панчевачки „Панчевац" у свому 9. броју доноси вест, да ће о Ускрсу бити 25-годишња светковина позоришта у Новом Саду (или као што се пре негде изразио: у „Кеиза1;2 в -у). Он не анимира нккога да на ту светковину иде, шта више држи, да би боље било кад би се та свечаност одложила за још један четврт столећа. Ово је најживља илустрација к уводном чланку у истом броју „Панчевца", да нико не би посумњао да код нас заиста има нека „ВассШиз зегМсиз." Да тај бакцил постоји, ми смо знали и пре „Панчевца" — Али на тај бакцил није довољно само прстом пружати. — него би га ваљало и сатирати. В1ШсШе ез1; 8 а 11 г а т поп зспћеге.