Starmali

109

™. Из Београда телеграфишу у Беч. ,Не бојте се, није то била викаква демонстрација руска, веК само јубилеј персијански." (У Бечу и верују и не верују).

□ • Папа је добио на ноклон неке мумије. Није му баш нотребно; има он тога доста у својој сфери).

"46. Ове године имали смо хладан мај. Лли ће још и до половине јуна многи посланици зепсти.

Со. У Банату леже многа села под в о дом. Али Тиса ће пх већ изводпти (ва биралиште, у своју корист).

Кажу, да се сада у Србији са већом парадом еараљују бабе, него јупаци. Ако дуго потраје тако, онда ће се многи збабати, који бп, да је боље среће, били врсни јунаци.

Д. Из Новога Са,1а у Сарваш доста је далеко. Али Мориц Пал, макар да је дебео, лако ће и брзо ће учинити тај скок.

Л. Др. Полит је сад једини народви кандидат у Угарској. Ето, како и из расцепа може да нпкне уједипење.

Ко хоће да изиђе на чистнну Ј^ора прегазитп мутњачу. Шајкаши су већ једаред показали да то умеју. Сад треба да покажу да народне Лале не прецветају тако брзо, као лале у башти.

Седма појава. Светнслав (долази). Ђранко. Ђојана. Милан. Светислав. Еј гшопако, (гледа их редом) та шта вам је, свете. Ова плаче, онај се најежио, а онај — та јеси ли ти, Шацо ?! ? Ђранко. Ја да — али не више ПГаца, већ Бранко, а казки ми јеси ли ти то Светиславе. Светислав. Та ја да. (Загрле се и пољубе.) Али молим те шта је ово, ваљда се нисге тукли. (Бојани.) Гопојице, немојте пакати дацу вам цецеја! Војана (плаче.) Вама је до шале. Светислав. 0, о! како она сирота плаче. (Милану.) А гле овога ћурана, што ми се он накострешио ? Али ви се непознајете. Вранко. Е мој Светиславе, неће тај ни да ме погледи. (Шане му нешто на уво.) Светислав. Ха ха ха ха! Дакле тако. Ту је чвор. То ли је Бранко тај Дај нож, да пресечем чвор. (Узме Бранка и оде Милану, који је убезекнутим погледом сад ово последње посматрао.) Овај господин (показује на Бранка) лије нико други, него Шаца, брат госпођице Бојане. Мнлан. Брат ?!?!?! Шаца ? ! ? ! Светислав. Јест, а не као што си ти мислио ЈВранко. — љубазник.

Ж. Бар сада, док избори не нређу, требало би да престану трвења између „Заставе" и „Браника". Јер од тих трвења нико се не загрева, — само му■гњача постаје све дубља.

О. Кажу да је Стева Поповић Бацки већ с и т — неизвеснооти, па желп да што пре ти д е р н и избори пређу. Л. И ми мислимо да ће ови избори бити дернп. Па ако је коме што и написмено обећано, може се лако иодерати.

+. Сад смо се уверили да Паја Јеремић није Тисиа човек, — он се највећма противи избору Сабовљевићеву. — А гато се упиње за бар. Николића, то не чини пишта, — та г. барон је сишао са владе (у Босни). =. У Паризу изгорела комична опера и изгинуше толики људи. Сви сажаљевамо овај грозан догађај. И сам Бисмарк радо би сазидао у Паризу нову комичпу оперу, — само да од куд пе искрсне каква озбиљпа опера(ција).

Поп Панта говори (сам у ссбн) Да има Анђелић четири руке; све четири да метне остраг ; па кад би ја све четири пољубио — инак не би постао протом Новосадским. — Зато нећу ни компетирати.

(■ветислав Дакле и ти зпаш? Ђранко. Та дознао сам од сеје; је ли Бојка ? (Пољуби је) Светнслав (Милану.) Шта велипг, да си ти на његовом месту. (За себе) Аха, ха, ала му и тече чорба па уста. Војана. Милане! Милан. Бојана! Бојана. Опрости ! | Милан. Од срца! ј ( 3а1 Т ле се и П0Љ У бе ') Бранко. Како је сад? А Милане? Милан. 0, сад тек видим, како сунце сија после буре. Светислав. Још како сија, чисто ми је врућипа. 0 баш врућина, а Бранко ? Чисто би волео да се разхладим којом чашом пива. 0 ала је врућина ! Ћранко. Еј домаћице! Чујеш ли ти шта ми велимо ? ЈВпјана. (Тргне се из загрљаја.) Чујем чујем ! ЈВранко. Дед подај донети један бокал пива, али иовелики. Бојана (одушевљено.) Хоћу, жељо драго, ако хоћеш и вина. (Истрчи напоље.) Сви. Живила Бојка! Завеса пада.