Starmali

125

маљски сабор, овим јавао изјављујем да ннсам сиречен био, бих и ја дошао да гласам. Л куда бих гласао, то држим да ће лако погодити сви, који ме познају. Писано у паклу у јуну 1887. Вук Бранновић. Крескарије. Манимо се малих разлика' Еад нам је што врсно, Еорисно и чаено, Не цепкајмо је ли: Леио ил је красно. А образу чистом Што нам није мило, Не цепкајмо је ли : Трухло ил је гњило. Плева на води. Плева нлива на води, Висином се хвали, И дуго ће држат' се Поврх бара мали. Плева плива на води, Ад том има лека: Вода не сме бара бити, Мора бити река. Плева пливи на води Не треба је клети : Река ће ју текућа У неврат однети. Чији ли ће . . . Чији ли ће медвед Набрати се саћа У том уљанику, Где се подлост плаћа ? А+Б+В.

И с к р и ц е. I. Најтеже нам је искати од кога оно, што би нам требао без оиомене сам да учини. II. Ништа лакше није добити, него: „ савет али ништа теже, него : „ добар". III. Младост је оиасно иијанство, а старост је сувоиарна трезноЛа. IV. Жену добити , није тешко, али је и за-добити, то иде већ теже! V. Угледати се на нешто племенито, није лоше, али себи углед стеНи, још је боље! Скупио Др. Казбулбуц. Е п и г р а I, Знате л' за што мала Вема Својег мужа гуши ? Јер је здраво висок Не мож' да га ћуши. — |ј.—

II У II Муж. Море, жено, донела си ми вино; а имам и жеђи, имам и грло и уста, па ипак не могу да пијем. Жеча. А за што. Муж. Јер ми ниси донела чашу. Жена. Е, е! — какав си ми ти филозоф. Зар не знаш да је Дијоген бацио чашу. Муж. Јесте, бацио је чашу, ал се таки за тим преселио у буре. — Хоћеш ли да и ја тако урадим ? Жена. (Брзо донесе чашу).

Патер Бона, Патер Бона тако Описује пако, Тако верно, живо, Тако убедљиво, Тако гласно, јасно, Потанко ужасно, Таким живим тактом, Песницом и лактом, Па је после мисе Морала с1епи88е Доћи баба Вита Да патера пита: „Јелте оче, свети ? Јелте, оче мили ? Нема двојбе, ви сте Ве% у иаклу били. а Н. Б

П о р е з а| Не давно дође Јеца Ж. општинској кући да илати порцију, и кад му исписаше порцију у порцинску књижицу, дође пред касира да плати. — Јеца није знао читати ни писати, па сад тек овде чује од касира колико треба да плати, а кад ово чу нехте да плати, већ као опарен окрене се и јурне у катастерску канцеларију, па замоли господу да му кажу нашто он има толику порцију да плаћа. — Порезник поче му ређати, — на земљу плаћаш оволико, на кућу оволико, на главу оволико, — ал по исиисаним резултату претиче пет форинти и бадава се трудио и он и сви писари, да докажу нашто то 5 ф. плаћа немогоше наћи рубрику, за то поцрвенише до ушију. Јеца стоји па чека, а види да их је у забуну довео и њихову погрешку увардао, па се већ и сам застидио, и кајао, па да их оправда рече: та немојте лупати главу, мора бити да је то 5 ф. нат рптањачу, — господа климнуше главом. — Ал му нескидоше са рптањаче. П.

Отац И СИН, V Огац вешто шиша, Отац вешто брије, Јер је бербер од заната; — Ал тек да видите Његовога сива, Младог адвоката ! ј, М— ђ.