Starmali

~^7" Новоне Саду 3±- Јзт-Јха, 1887.

„Стармали" излази трипут месечно. Годишња цена 4 *.— погодагања 2 ф . — на 3 мееепа 1 ф. За Србију и друге крајеве: 10, — 3, — 2 1 /» динара или Франка. — Класник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје гптач тарија А. ИајевиЕау Новом Саду рукониси се пхиљу уреднику (1 )г. Ј. Ј оуниоу Ј с , Л\ 7 1е п НегпаЈвег Оиг(е1»(габве. \ ј . 9. I — Иретплата и све што се тиче администрадије шихб св штампарији А. ПајевиЕа у Нов. Саду. — За огдасе пдаКа се 6 ковч. од реда, сдова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

Новосадској општини, Ми гатујемо паше великане, Великане богом дароване, За живота негпто мање А по смрти све то више, И над гробом Србин плаче И нариче и уздише. — Лепо етоје опи венци Што се дичном гробу дају Те за часак немаре нам И грехе нам затрпајр. Благодарност много каже И за часак када плане, И венци су величајни И застиру многе ране. Но кад први бол се стиша И сустане сузна киша Тихо међ нас мис'о ступи: „Сироти смо, — а венци су скупи." На гроб ђорђа, нашет великана Венаца је пало са свих страна И да се јогате стопут' толко свило Мало би било. Харно је Српство те венце сплело, Ал то су венци — још пије дело. Но у сред своје туге и јада Општине ево Новога Сада; И она руку на срце меће: ,Том гробу треба трајније цвеће!" И пример ладе, — пример се пшри И то ће цвеће вечно да мири. Хвала ти, хвалта, општипо мила, Заснова твоја сретва је била! Хладном сп гробу нов живот дала,

У венац славе бисер уткала; Бисер ће с' крунит' од век до века, II многој патњи пружиће лека. Лакше ће ђаци стизати мети, Своју ће душу мраку отети. И то ће срећу српску да снажи II тај је венац ђорђу најдражи.

Мало погледа у наоколо. Није чудо што већи део новина са младим Кобургом тако симпатише, јер да није њега угушила би их суша, узалуд биловили у пустињи — ал овако се њихов пусти лов његовим п усто ловством накнађује; — па клиници европских зараза к л и н се к л и н о м истерује. Иначе догађаји само капљу, а то је новинарима немило, јер они су у свом елементу кад могу пливати у много воде; новинари нису таки капацитети даод ситних капи I живе. За то им је врло драго што је Фердинандо I. у Бугарску тако бућнуо, да су се чак и њихове шпалте заталасале. Фердинандо I. заиста је нрви, јер од како је ј бугаркабаница поникла још се није ни један човек са тим пменом у њу огрнуо, а камоли да се још и на престо успужо. — Али доста тога, Бугари имају свога Фердинанда. Кад га погледаш сапред видиш неку коб, — погледаш лига састраг сетиш се неких немачких б у рг о в а. Али ми смо (и иосле Сливнице) много већи пријатељи Бугарима, него да би им на таком чему честитати могли. Фердинандо се истина мало премишљао пре него што је у кнежевски замак (или замку) угазио. Премишл,ање руски се каже думање, а тој је речи (бар !.овом приликом) корен у ономе немачком <1итт или ги Аит №. Фердинанда ма да још ни једна велика сила није