Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 22. ЗА 1887.

173

Д1и шепб, и1)1 га(Јо?" .Наше Доба" зипарнуло је против оне песме у „Стармалом," којој је језгро то, да је пок. Натошевићу најдражији онај венац, што му га је засновала новосадска о п ш т и н а. Али ни у једној песми, која изађе у „Стармали* ^нема идеје ни замисли," то ,Н. Д* и не може да се укоштачи са замишљу, — а и што би, кад је лакше закачити се за овај или онај стих (а још је лакше закачити се за штамп. погрешке). У освађеној песми речено је и то, да каткад међу нас мисао ступи: „ Сироти смо, — а венци су скуии ." — Др. Стева није видео, да су тих шест речи ограђени знацима, којима се означују цитати. А да то није „Стармали" измислио, доказ је Стевин чланак, који је против тога написан пре оне песме. — Др. Стева није хтео да види да у истој мало ниже и без знака цитирања има и ово : И да се јоште стопут' толко (венаца) свило Мало бн било. Поштеном критичару, као што је Др. Стева, треба само оно, чиме може извртати туђе смерове. Грехота ми је, што сам са Др. Стевом и толико озбиљно проговорио. Но кад сам већ загазио, хајде да истерам мачку на оџак. Ук^бао ме је Др. Стева Павловић. Ево шта вели: ,,Да купимо венац надгробни врломе покојнику, за то смо сиромаси, а кад треба оснивати ,,фондове" одмах се обогатимо. -1 Тако вели његов М и к а. И арема тој логици ја неби смео ни м ик н у т и — али ја ћу да м и к н е м. Не пребацуј, Др. Стево, недоследност никоме, где недоследнооти нема. Сам си толико пута доказивао да змо сиромашан народ. Само што си ти то доказивао онда, кад се ишло народ сабору и автономији о глави. Сиромашни

смо, не можемо издржавати сабор. Сад опет велиш да трошимо „Милионе на иванско цвеће," — тиме опет доказујеш да смо богати. Ко даклем кога може питати: иМ тепз и1л гаИо? уби стид, уби срам ? У.

Гладан, па ипак — оит! Писар Лука моли повишицу плате: „мој кубуран живот, господине, знате! , . Та није ми доста ни на кору хлеба! А дечици јадној много што-шта треба. Ил' ми тол'ко дајте да ж и в и т и могу, Ил' ћу живот вајни повратити — Богу ! . Онда бар ћу бити с' целим јадом квит, Гладовања тешког . . . већ с.ам по све сит"!1! Др. Назбулбуц. Циганске питалице. Питали Циганина: кад му је Божић? Кад украдем прасе. —

Питали Циганина : зашто си црн ? — Јер сам се ноћу родио.

Никода. Јеси ли ти, мама, била већ са Бошком. Марија. Јесте. Биле смо ми пре него ти. Никола. Е па лепо! (Куца на торњу шест сахата.) Ката. Дед господине, да видим јели помогао лек ? Никола Молим мир. (Тишина.) Шест избија и мој лек морао је Јелку излечити. Испит почиње, — Јелка, јеси ли била болесна? Јелка. Јесам. Никола. Јелка, јеси ли сад болесна ? Једка. Нисам. Никола. Би ли ишла у „Сунчевац" да се нрођеш ? Јелка. Не би. кГт Р а ИЈ8 "! (Крсте се ') Јелка! Бошко. (Смеје се.) Оригинално! Л Никола. И помоћу савета овог господина. (Покаже на Бошка.) Ката. Захваљујем, господине! За награду Никола. За награду даћете му тетка Јелку за жену. Бошко. Ако не буде много. ? Ката. Па нека ја сретно! Марија И од моје стране.

Никола. (За себе.) Е, ову сам излечио. Али и сам патим од исте таке болетице. Да ли ће се и мени наћи тако брза лека ? Бошко. (Пољуби и Марију и Еату у руку, а Јелку испод руке.) Никола. Еј Јелка, а је ли теби право. Јелка. Још како! Ншсола. Јесте ли видели шта израђује пољубац ? Ката. Ево ти га натраг (пољуби га). Никола. За један пољубац два. Добро се дело двоструко наплаћује. Марија. Ал како од „пољупца" да оздрави ? Никола. Е, каква болест, онакав и лек. Ка?а ИЈа "} Ч - УДаН лек! Сви стану у полуколо и певају: „Јеси л' чуо да сам испрошена ! к Завеса лагано пада.