Starmali

178

„СТАРМАЛИ" БР. 23. ЗА 1887.

шта пише на том гробу?" Стева Вацки: (иодсмева се). Пише оно исто, што пише и на Вишњићевом : „Изгубио је вид." Савест: ,Јест, то пише и две речи више. Пише: Изгубио је вид и савест." Стева В.: „Па штаме вијаш врага ?!" Ено иде неко. Пуштај ме да се уклоним. С а в е с т: Имаш право уклањај се. Није лепо да квариш другом свечаност. (Завеса пада.) II. ЧИН. (Збива се такође на гробљу, код излаза. Стева Вацки, његова савест и „Абердар" састају се.) Абердар: „А гле Стеве ! Особито ми је мило. А ко ти је то?" Стева: „Моја савест." Абердар: „Та иди човече. Ја то чудо већ одавна не вучем уз себе. Оставио сам је негди у Београду . . . А их! биће у Риму . . . но све једно је. Па како, како?" Стева: „Добро је. А од куд ти?" Абердар: ,Мене је овамо послала српска академија да је заступам. А ти? Стева: „Мене је послао српски клуб." Абердар: (смеје се): Хм . . . хм . . . то се баш лепо десило. Нас двоје, заступамо српску академију и српски клуб. Ха, ха ха . . ." Стева (смеје се такође)': „Е баш је овај свет комедија." Савест: (згрози се): Е па збогом Стево ! Пас се двоје нећемо више видити. Не вреди да те тужим и гоним више. Буди задовољан ако можеш1 (одлази.) Стева: „Баш ти је то неко чудно створење! Боље што оде за увек, јер ме је доста намучила.

ГОД1ШШ. Купатило као проводаџија. \Ј (Купалишна романтика). Са својим другом Јованом, који је тачан и ваљан натпоручник код домобранске пешадије, отидем лане у некадање пливалиште Маргаритина острва, да се мало расхладимо и освежимо од силне жеге и омаре. Пливалиште ово налази се у Будиму норед ланчане ћуприје, па и ма да је врло лепо уређено, ипак се мало посећава, док су међу тим она, што се налазе у самој Пешти, увек препуна гостију. — Гледни само, Јоване, рекох му ја, показујући на дашчани зид кабине под 1. бројем, како ти се допадају ови записи? — Нека мушка рука је тамо ово написала: „Госпођици, која се редовно купа у овој кабини, нека узме на знање, да сам био овде," а испод тога опет беше лепим женским рукописом ово написано: „Страшно опет ја браним за вас." — Јеси чуо, рече мој пријатељ, мени се ово допада. То младо женскиње, које је написало овде ове речи, сасма је војничка духа. Тако оштроумно и достојанствено одговорити, иа с толиком поруго.и ! Баш бих волео, кад бих могао да познам оку женс.ку.

(У даљини се чује гуслар, где пева Вишњићеву песму Бој на Салашу.) Гуслар п ева: „Ко је вами коње набавио ? Ко је вами чоју порезао ? Ко је вама поковао оружје, Разма једна сиротиња раја ? Па ви рају турком издадосте." (Мало подаље говори неко гомили народа.) Говорник: Дивно је певао Вишњић браћо, ал што га највише уздиже у очима сваког поштеног човека, то је, што није певао лажи, него своје праве осећаје. Како певао, онако и делао! А има песника браћо што певају слободи, а после газе слободи за врат. Срам их било!" Стева: (гурка Абердара) Како ти се допада?" Абердар: Тоје нека нова естетика. Од песника се тражи да лепо пева, а како он живи то се никог не тиче. Песников живот не спада у литературу, него у — оговарање." Стева: „Е баш се види да ниси бадава био, професор естетике. Живио!" (И парод виче живио, ал не Абердару, него оном говорнику, што је мало час говорио.) (Завеса пада.) III ЧИН. (Збива се па самом гробу Вишњићевом. Два старца стоје напред Пуно народа и неколико чланова омладине око њих. На капији гробља Стева Вацки. Абердар. Време је по сата пред освећењем споменика. Два старца што стоје народ разговарају.) I. Старац: (слабим дркћућим гласом) „Ослабиле су ми очи, али добро памтим. Ја сам испратио Вишњића до гроба. Но опет велим, мени се чини, да је И за тим је отишао, те је расиитивао за њу у благајника, у жене купалишнога послужитеља, — али бадава, нико није могао да му одговори, које је женскиње написало те речи. — А ја ћу и опет дознати ово, рече Јован војничком одлучношћу, и извадив оловку из џепа, написа испод онога реда, што га је женска рука на зиду написала, ово : „Оно духовито младо женскиње, које је тако лепо насадило горњега господина, позива се, да дознани, еда ли је могућно састати се с њиме (ван купалишнога часа на суху). Озбиљну понуду у овом смислу (ако је могућно, нека се и слика приложи уз њу), прима под шифром „Нептун" купалишни благајник." — Јоване пази, рекох му ја, ако какав финанц види ове речи још ћеш морати платити 30 новч. за огласни жиг. — Е, ал' ја несам потписао своје име, нити сам назначио стан, дакле не подпадам под ту дужност. — Па мислиш ли ти, да ћеш имати каква успеха од овог истраживања? — Дабогме да хоћу. — Али хајде да се опкладимо да не ћеш. Плаћам флашу шампањца, ако се будеш овим женскињем ожеиио, обратпом случ.Iју илаћаш ти. — Приетајем !