Starmali

182

„СТАРМАЈМ" БР. 23. ЗА 1887.

0 д л у к а ј Судад у хваљено- слављеној Босној—повосној вели молитељу: „Ево ти одлука" ! . . . А овај ће на то казати: „Мани ме господине оџ—лука\ ! курталиши ме тога: го ми је већ загорчило! ! . . И немам ништа него лук и леб, па сад ми и ти судиш : „од—л/на" па куд ћу ја јадан ? ! Бар ми издај какав абер: „од—сира", а пе увек: „од—лука и !!! Д. Назбулбуц. Јова. „Јесил' чуо: да нам данас умире, богатирка удовида Мила" ? . . . Нова. Аох! штете! . . . то би јуче красна, за женитбу „партијица" била!!! По нем - Др. Казбулбуц.

Мој чика Адам. Мој чика Адам сушта вам је доброћудност. Што му фали у висину, намирила је ширина, трбух аша!! све се гипка; глава као Аркадије колара „цимер", а ноге да издрже највећи топ ! . . . Он вам по ваодап лешка то на једној то на другој страни, а кад се преврне, трчи цео комшилук па поље, јер мисле, да је — земљотрес! . . . Чика Адам радо чита новиае; али пошто је он самасних з алогаја стекао своју „екселенцију", то вам ни за бога не трпи „уводне* чланке ; радије се бави са каквим „масним" и »позамашним" повостима, који могу лако „з а паприти чорбу"; он чита од „г л а ве,* па онда иде редом, док није целу „средину" свршио, за тим долази „п о дба т а к," (хоћу рећи : подлистак) а на последак заврши са ,страшаим' делом, у коме најрадије чита огласе о каквим новим „торта#а" и „колачима." — За нужду бави се и са „уштипцима" али воле, кад су „масни". . П у сл и ц е" не трни, јер му се вели, кваре зуби. Пре ручка радо чита „Стармали*, јер му то вели отвори добар апетит и очеличи му чксто све живце, — после ручка одма узме у руке „турски народ", јер каже, онда може одма слатко заспати! . . . . Радо има све новине, али инак вели, да би за какво печено прасенце дао с' драге воље и речени свој „1^еП) Ејпб сћ 1аГег и п ^ 8-Јо иг п а1" и још приде „Вражије доба" ааједно са „не-Виделом.* — Кад спава, онда обично дух му мирује, али му се из уста извијају тако милозвучни гласови, да је опћина наша закључила, поставити уз његов кревет једну партију не тестерисаних дарр.ка; надају се ? да би и* чика Адам до зоре ко-

мотно истестерисао! . . . Волије биргију него цркву, јер вели: попину предику нити могу чути, (јер је нема) нити је могу кући донети, а ако сам м а л о тежак, (он каже увек: мало, а има му 100 ока по старој мери) ја себи дам донети кући ону чудотворну есенцију, у којој: „истина" лежи, па се онда с' њом забављам боље него са п опом. Таки вам је мој чика Адам Др. Каз булбуц.

Моје уверење. 0 „Боље данас погача Нег сутра печење." Нек се теши с тим ко хоће, Моје ј' уверење : Најбоље је сваки дан „Бифтек" и печење. Рекао један изелида. — нри —

Досетке наивности и др. из дечија света, И8 шкоде: „Кад једна земичка кошта два новчића колико коштају онда две ?" — „Четир новчића." — „А три?" — „ Шест новчића." — „Добро! Хајде ми сад реци, колико ћеш онда добити за 10 новч?" — „Шест земичака". (Тако је он код пекара куповао).

Попа А. у Ш. заају сви. Кад он »стане говорити и доказивати, ту онда краја нема. Мали Беба слушао га једном, па кад му је већ ваљада досадило а он ће тек као маторац какав : „Али молим те, попа поп А. — тако га је он увек звао — ћути једанпут, већ ме глава заболе од твог говора."

Оде Бебин отад с учитељем на коли некуд, али су обећали да ће до подне доћи. Већ један сат а њих нема. Мати се једи: „Где су већ толико ? Не чудим се оцу вам али како да се и г. учитељ толико задржи?" А тек ће Беба: „Та мани их! Један као и други!"

Била наша Деса код нас у гостима, па је обећала чики срде. Кад је полазила од нас, искао је чика, да да што је обећала. Сад се већ покајала, па је гледала да се извуче: „Е па не може се то дати. Морао би се трбув расећи, па би ја умрла "

Један пут пита Деса мајку: — „За што, мајто, не тувате бунде?" — „Па бунда се не кува, рано моја, бунда се само облачи." — „Није оне бунде на толима, недо оне испод тревета, што немају длате," (Мислила је бундеве, које је смо-Јрила у кујни),