Starmali

„СТАРМАЛИ* БР. 25. ЗА 188?.

197

нс може слатко да руча. догсд кога не тужи; а 2., што је рођак ономе Дракулићу, због кога је Матицу денунцирао. Даклем међу мотивима има и мало р од о љ у б љ а. !!! Али какво је ,'родољубље иокренуло некога И. И- ћа те је у „Вољи Народа" зићуо и дрекнуо (да се чак у Пешту могло чути) на Матицу, да „у њој нлада права анархпја." — Добро би било да се тај господин оа Рајнним побрати, па као браћа да поделе оно гнушање. које је у истом члаеку над Рајиним праведно изрекао.

•""" Даклем Ваделовци изјавише, да неће бнрати носланика. — Према другом киеелом грожђу, које их чека, ово је кисело грожђе слатко као сушак.

П1. До сад је била вика еа двогласне изборе. <Јад ће Гарашавин (ако му је до шале) моћи направити виц. Ето вам. сад сте дочекали једногласне изборе.

Жир и тиква, О Лењи Паја под храстом се ваља; кроз гранчице свуд се жир промаља, а нуз храст се умотала врежа иао каква замршена мрежа ; по врежи су тикве чутураче, свака важи оку. а и јаче. Гледи Паја, па мудроват стаде : „баш је глупо, што природа даде, да на 'вако неугледној врежи, роди тиква, која оку тежи, а на храсту, на тој шумској хали тек жирићи. ка : прапорди мали !" Тако Паја. — А са виса саде, жирић мали њему на нос паде, огредну га, по образу таче, ад' озледе не причини јаче . . . Брзо Паја убеђење стече, да је лудо, што мало пре рече; јер да тиква на оорпсту уроди, па да она вако иос му згоди, из носа би полетела — свила, а од носа — леиипа би била, Устихотворио Др. Назбулбуц. П р е в о д и, Саезаг отпПша агЛеропаШг. Пезара пред омнибус треба метнути. * * * Соп11сиеге отпез пИепиуие ога {епеђап*. (Уег§. Аеп. II1.) Заћуташе сви и у тинти држаху уста. Превео : Вассћив.

Гоепојици, 0 Р, Леаа си, цурко, лепа Поглед сјајног ти ока, Блесак чела висока, Зан'о ме. Па још када сам чуо: Да твој слаћани тата, Даје тисућ' дуката, За мираз. Можеш ли мислит' само Цурице моја мала Да ј' љубав моја шала ? Кажи ми ? Реметичанш.

„Мајеторија козе пасе'" Не звам, што се тужите сви на ваше жене?! Добар пример узмите ето сви од мене: још никада није ми моја добра Стана, очитала буквицу из аџикурана. ако дођем у зору ил' мало пре кући ; Д а јој чујем придику, морао би пући !! . . — — Би држите, шалим се, и да тако није ? . . . Ј. )е воуим са собом л,а узаме — аије ! ! ! Др. Назбулбуц.

Мој „густ." Чудан ли вам имам густ кад се нешто бира, па се срцу оставља оно да избира! Неки волу видети „гараву", ил' „плаву неки волу лугове. шумице и траву, неки : шумор потока, или бујну Саву, неки волу заносе, неки волу јаву: а ја ви'те најволем: „ОД арасета главу ! !! жућкасто—румену, добро испечену, вином заливену. Др. Назбулбуц.