Starmali

202

мора бити због непажње и несретних случајева, десе се и похаре, па некад и убијства. На оонову тих случајева излази сад Видело: У новинама излази велика рубрика под насловом : „Шта се чује! а та се рубрика пуни овако. Дође н. пр. у уредништву Видела ма ко са стране, одмах подскочи уредник с места, и запита: „Шта се чује!" — Чује се да немамо ни једног посланика. Или други одговора: „Чује се да смо долијали за навек" Но уредник не пита то. Он пита: јел било у вом крају пожара, крађе ил убијства? И кад покупи такве случајеве, он то донесе под политичком рубриком: „Шта се чује?", и удеси тако, као да савезна влада иде ноћу по Србији, па пали напредњацима куће, краде их и убија их. Србија нема одавна доброг шаљивог листа, али та »Виделова" рубрика: Шта се чује, то вам је у маломе шаљвви лист, каквог од скора није било. И да су данас напредњаци ва влади, ја бих чисто рекао, да зато непуштају .Стармали" у Србију да не прави конкуренцију тој Виделовој рубрици: „ГПта се чује?" Ал овако, не знам шта да мислим. Но — збиља: Шта се чује, Ништа!

У Ш Т И П Ц И. Како да крсте Срби посланици владине странке свој велики лист? Е па: „Велики лис", то би најбоље било. * * * Само је питање, како ће наћи пара? Ми ћемо им рећи. „Ено им „пара а у Јотином „Србском Н а роду." * * % Ти се посланици искупише, да покажу Тиси свој

тачан програм, управо своје политичко вјерују. Кад видише да то не иде, они збуњено почеше муцати: „Оче наш. . . .! Тиса чим је чуо прве речи, рече : „Доста, добро је." ♦ ЈГ- & Дакле 3 а г р е б није пред баном Хедерваријом загребо, но оста ва мегдану. * * * Чудне смо талије, са великим жупаном Та ли јан о м. Тај хоће да се код нас ради по-турски. * * * Капошварски избор по рачуну жупановом кошто је владину странку 225.000 фор. Ако се тај незаконит избор обори, морало би се издати при новом избору још једанпут толико. А то не иде у владин нов програм, који гласи ш т е д њ а. * * * Вили су избори у Србији. Читај: „Изгори у Србији — и траг напредњаштва. * % * Што нема трага од напредњаштва, то је Пери Тодоровићу из политичких разлога немило али из других разлога би му било мило. * * * Перу су међутим скинули с чина. Сад не може више напред, а богме вигае ни натраг. То је баш зло. * * % Неки мађарски листови се чуде шта ради Фијума. Они мисле ваљда, Фијума долази од речи „Дји" (син.) * X * Ми Срби зовемо Фијуму Реком. Нами дакле није чудо што је Река зашумила. Министар Барош хтео је да ју стегне, а Река, као река, раздире стегу. * * *

ШФДЈШМЖК. Излечила се. Шала у једном чину. Днца : Јован ЈашвБ. Мидица, жена му. Ујак Пера. Соба код Јашића са столом и новинама на њему. ПРВА ПОЈАВА. Милица у јутарњем оделу седи и задубила се у књигу. Ујак долази на средња врата и застане. ујак. Добро јутро! — Та још не чује! Трипут сам куцао. Али то је већ сад, кад се женскадија ода каквим бљутавим романима, онда постане и глува и слепа. (Оде к столу и узима новине.) А такве су све, па и сама моја сестричина — иначе добра душа — али за романима да подуди, баш сасвим да полуди. Но она би се већ оканула романа, кад би јој девет или десет џамоглана скакутало око стола, хехе, ала би летили романи у запећак! — Да видимо шта ће бити ново. (Гледа у новине, но прислушкује међу тим шта Милица говори.) Мнлвпа (оставивши књигу). Дивно ! Како је романтична ова појава! Он клечи и моли је за опроштење и

кадју је то дирнуло напослетку падне му у наручја. (Чита.) „Један ватрен пољубац беше знак погврде новоме савезу, и чудно осећање, баш као електрична струја, обузе двоје измирених. И као кад сунце после кишице новим сјајем сине, тако је исто синуло и сунце нове им среће, и сви мрачни и облачни дани беху заборављени." (Узе књигу и излази напред на позорницу.) Божанствено је то ! Па у млогим књигама долази тако исто, и зар баш да нема истине у том? Зацело има таких појава у животу али како да се никад мени не догоди тако шго ? Читаву годину дана били смо под нрстеном, а већ по године како смо венчани — али таких сцена никад. А мој слатки мужић је тако добар, тако благ, све ми чини по вољи, али то му је све и сва. И то постане временом несносно. Како би му радо опростила, само кад би ми прилике дао! Али бадава! Нема па нема ! Бар да се задоцни кадгод из читаонице! А јок! — А како дивно мора да је — кад се двоје мире. Ах! (Седне и опет стане да чита.) Ујак (зачуђено је посматра.) Гле само! То су ми лепе ствари! Дакле таке ствари чита моја сестричина из тих романа ! Баш је добро што сам докучио, бар знам шта је боли! У осталом, не треба она да зна, да јој боле знадем ја — не, не! — Не треба да зна! (Излази лагано кроз средња врата.)