Starmali

„СТАРМАЛИ" ВР. 10 ЗА 1888. 75

Ђира. За што су били они новосадски ђаци два дана затворени ? Спира. За то, јер су били с в едо ци. Ћира. Богме је то лепа свед о џ б а нашим судским приликама. П у с л и ц е. ©. Чудна је та буна у Румупији. На једном је месту угуше а на три места опет избије. Шта ли ће на последак одржати мегдаа: гушење или и зб и ј а њ е. Л. До сад су нам сваке године новине јављале колико је кила Бизмарк тежак. Сад се о томе ћути. Мора бити да је сад мало лакши постао.

Д. Кад је већ и сама хрватска влада увидила да је укидање задруга грдна несрећа по наш народ, онда није чудо, што је то увидио и г. Шпун Стрижић.

ф. Између Срба и Хрвата у Далмацији дошло је до пеке половине слоге. Та половност учинила је да је Лапеиа зацело изабран за посланика,

□ • Штросмајеру су у Риму правили велике овације. Таке овације Анђелић неће никад дочекати од својих оваца. ~. У Београду излазе сад пеке „Мале Новине". Нек је сретно, — али да вам донесу каквих великих новости! Једва Загреб доби дозволу да зида касарну, али зидати је не смеду дрмородци, него пештански мајстори. — И ми признајемо да у Пешти има вештијих мајстора него у Хрватској, али разумемо и то кад се од те мајсторије зазире.

х. У Маџарској је сада мода да се презимена мењају. За то није замерити „Нашем Добу", што му се не допада француско име: Л е ж е, већ је од тога направио : Легер. Још би се мање чудили да га је назвао н. пр, 1^е§П.

'М'. Даклем сада Ла-пена плива по реци наше половне слоге. Е тако је; Бјелановић је Хрватима црн, — хоће ли им пена бити бељи, то ћемо видити.

Ђука- Шта је то са Корнелом Јовановићем? Хајде што у Угарској не сме, то му је стара отаџбина, — али што га претераше из Србије, кад му је то садања о,таџбина? Шука. То је нека врло радикална загонетка, коју ће нам браћа радикали тек онда одгоненути кад и сами престану бити загонетка.

4(1 уосеш „линч' Кад би било у Србији „Линча" у ствари,

Али немојте заборавити, госиодине Жане, рече младић, несмете ни за тренутак застати нити устати, јер иначе не важи опклада, а уз то не смете ништа друго да говорите. Немајте бриге, одговорим ја, а сахат изби управо два. У тренутку се посадим, забленем се у сахат и као што шеталица лупа тик .... так; тако говорим ја : „Ево је, ено је!" а оба младића пију међутим даље. Чујте ме, рече онај, који је новац држао оном другом, ви ћете опкладу да изгубите. Боже сачувај, одговори му овај, то неће бити. Господин Жан неће моћи издржати ; није ли тако, господине Жане ? Хм, помислим ја у себи, блебећи ти само; ваља мислиш да ти одговорим, па да изгубим опкладу? Аја, голубе мој. Када виде, да му ништа не помаже, оде столу, где С У ми цигаре стојале, тури неколико хавана у гтпаг и рече: Ви ћете ми ваљда допустити, господине Жане? Али ја само ћутим и једнако говорим : Ево је, ено је! А моји ти гоеподари међутим запалише цигаре, на-

пунише чаше вином, неколико испију, а за тим мезапит: ју, да ли ћу с њима да се куцнем, али им ја понуду одбијем, јер да сам пио, морао бих престати говорити. Када су видели, да им све то ништа не помаже, и да им на њихова питања не одговарам, оду у другу собу, у којој мој сто са новцем стоји, и у ком је случајно кључ био, па га откључају. Али ја мишљах: Они зацело мисле, да ћу ја устати, те да им то забраним, па ћу опкладу да изгубим ! Љуто се варате, ако то мислите! Ови дакле отворе. као што рекох, и изваде двадееет талира пред мојим очима, али ја се нисам с места мак'о. На то узму обоје шешиое; а двадесет талира у шпаг, па ми рекоше: Збогом, господине Жане, немојте да вам буде дуго време. Они су мислили. да ћу ја скочити, па ћу опкладу изгубити. Али ја само седим па мислим: Они ваљта мисле, да сам ја тако луд, па да скочим, а они да добију опкладу ? Аја! 'Гако вам ја останем седећи, а непрестано сам говорио: Ево је, ено је! Оба госта изађу из бирта, а ја седим мирно, јер сам мислио, да стоје код врата и да вире кроз кључаоницу, да виде, шта ја радим. Тако прођу десет минута, и још десет минута, (а на сахату једва три четпрти ча три..ати мојих гостију још *