Starmali

.СТАРМАЛИ" БР. 10. ЗА 1888.

Сад се већ зва ко иије а ко плаче. Више имамо рана него кобасица, Кад се луд нахрани сво село запали. Где те не сврби, не дај да те чешу. Не буди у свакој борби мирођија.

Из брачна живота. „Зашт' се белиш?" — пит'о Моша своју жену Лизу. „Само за то, јербо нам је Апотека б л и зу". Мало, мало, па и Мошу Сличан рвзлог стиже. Лроаио се. — Јербо крчма Била им ј о ш б л и ж е. Надрљански.

И з ш к о л е, Учитељ. Кажи ми што, што је слатко. Ђак. Шећер. Учитељ. Добро. Кажи ми што кисело. Ђак. Си| ће. Учитељ. Добро. Кажи ми што слано Ђак. Со. Учктељ. Добро. Кажи ми шт(> опоро. Ђак. Опортунитет. Учитељ. Хм! Изгледа као да си добро одговорио. Али то је нека латинска реч, кажи ти то мепи српски, Ђак- Но, па оскоруша.

Учитељ. Кажи ми, Јоно какву пословицу. Ма какву. Јова. Сит гладном не верује. Учитељ. Па добро. Сад ми реци чеиу нас учи та пословица. Јова. Та нас пословица учи, — та нас пословица учи. Учитељ. Но, па шта нас учи ? Јова. Учи нас, — учи нас — да ни гладан ситом не треба да верује. Учитељ. Торњај се на место, магарче један, — још могу ја страдати због таких лудих одговора. Срећа што те нико није чуо.

А 1а К1аррНогп. Оца-дебељка срете Мршави неки кале; Први је био пијан, Другог ноге — издале. — кри —

77 Из наше торбице, А. Збиља! шта је са твојом парницом ? Б. Шта је, — шта је!? Нема јој ни краја ни копца. Седам година како је терамо. па ни маћи. A. Хахаха! Твој адвокат мора да је родом из Нерадинаца. Б. То би и ја рекао; али кад саберем све његове „Ехрепзпо^е" — онда ми се опет чини као л» је из 0 г у л и н а. В Имате ли ви доктора у вашем селу? Г. Немамо. B. Па шта радите кад вам се ко разболе ? Г. Од како је нашег села пикад у њему није блло доктора; иа тако ти се ми већ уверисмо, да болесник може умрети и без доктора

Д. Шта вам ради попа? Ђ. Свађа се са учитељем. Д. А шта вам ради учитељ ? Ђ. Свађа се с попом. Д А шта вам раде школска деца? Ђ. Сисају. Д. Ајд' збогом! како би школска деца сисала ! ? Ђ Ама веруј што ти кажем. Сисају. Сисају кобне примере које им дају баш опи, који би требали да уче слози и љубави. Умрво Нобел, онај што је изумео праплење дниамитп. Није те био стра Изумет' пра, Од ког је целом свету стра. Па сад си и сам пра Јели те сада стра? Ђакеља.

Лепа порука. У неком приморском селу потежући рибари мреж 1 из мора осете одједаред нешто тешко, 'ге мнијући да је неки утопљеник, спреме брже бсље једног између себе но сеоског кнеза. Но док овај трчаше но бележника, они извуку мртво магаре, рашта стану викати : Ој, Станоје, ој; рец' бележнику да је магарац. припослао: Т. К. П Ерцеговољанин

Окретна игра, „Зар ви, молим, никад не играте ?" — „Како радо ох, само да знате!" „Која вам је окретних игара Најмилија?" питала ме Мара. — „Од окретних хтели би ви знати, Коју волим најрађе играти ? Кад би хтели, ја ћу вам и рећи : Волим фарбл и то онај већи." — кри —