Starmali

108 „СТАРМАЈШ" БР. 14 ЗА 1888.

М- Један Американац покловио нам је решетаљку, која за тили часак убије 600 људи. — Сретна Америка, кад њој т а к е цивилизаторне справе не требају.

*. Е, анаисана, и ђурковић је био три минута у оиозицији, ал видевши да се то не рентира повукао је реп тако јако доле, — да га сад само за уши можемо ухватити.

5. ђурђевићеви атоми меого су нам обећавали. А то ми нисмо још дочекали. А Тома (неверннх) има много, који неверују да ће то икад дочекати. (От них же перви јесм аз.)

□ . Шта вреди Анђелићев јубилеј то ми знамо. Али шта коштају бакље, банде и ракете, то вегов џеп зна.

П>. ж Бидедо" је врло лепо доказало да престоница Српска треба да буде у среди. И за то што треба да буде у среди тражи да се премести са једнога краја на други. • Од Београда до Солуна има сад 18 еата. (Да ли су то они сати, што их је негда Бонту поклањао неким посланицима?)

Даје се на знање! У Маџарској, ко има једну форинту, може је променути. Ко има само 50 новч. може и тај нешто променути. Тај може променути своје презиме. оне су ни биле опомена с неба, да не ваља главу преко капе дићи, да се правим путем може даље стићи; и тај лепи наук, опомена ова, у души ми зари неизгладна слова, а на леђи она већ су давно срасла, та знаш: „На псу рана, на псу и зарасла!" Но за ону бруку, кад ме пришко назн'о, до овога часа нико није сазн'о, осим ове овде добричине старе, па мене и тебе, бледи месечаре, што ти нос свуд боде, где се што год скрива, те у свакој чорби мирођија бива. Нек се ваша милост на то не расрди. Та ви ноћни ћуци на речи сте тврди, ви имате срца, образа и части, па, знам, пи ви ником то нећете касти." „Ни бриге те није! ја му на то рек'о И помис'о таква од мен' је далеко. Нећу, драги Јоја! (не, до прве згоде) запушићу уста пуном чашом воде, клонићу се вина, тога огња жива, што са људских срца завесе одкрива;

А ко има (на размет) 182 фор. и 50 новч. тај може од 1. јануара до посдедњег декембра, сваки дан друго презиме имати. На ову дозволу, као на нешто врло (бело)лукративно, нарочито се обраћа пажња високопоштованих јеврејских кругова.

Ђука. Ти си, Шуко, негда возио кирију чак и у Сегедин, па штрбецаш нешто и по маџарски па знаш ли шта је то кшеуегез ? Шука. Внам, да богме да знам; боље би било да не знам. То значи: наиме новање. Ђука. Е па шта је онда к1пеуе1;ез? Шука. Шпеуе1ез ! ? — то је кад кога исмеју. Ђука. 0 мај зна ли Анђелић, да су те две речи у маџарском језику тако сродне, тако близу, — баш као кућа до кућс? Шука. Можда и не зна. Али време је већ да и он, бар толико, наџарски научи.

Како је баш у истини било. Можете ви мисдити о „Орбском Народу" како хоћете, ал што се Германове прославе тиче, ту је он без сунње што рекли наши, „аргумент" и „документ", „акт" и „факт". Још кад вам кажем да је сам „Краљевић Марко, млађи", устао иди управо сео, да у „Срб. Народу" опише Германову прославу, онда сте много чули. Онај стари Краљевић Марко није могао да гдеди црне Арапе, па их је таманио, а као нека само од вас искушење бежи, а код иене тајна к'о у гробу лежи! * * * Запрег'о сам символ међусобне слоге : два парипа лака — две кракате ноге, те се раном зором даље на пут дадо', да на сајам гоним мршаво ми стадо; па у себи мислим — ах, ни речи да би! —, како ли су људи к'о и деца слаби, нити знају боље, нити ббљи лека. Трбобоља нашег проевећеног века узмути нам живот, па кад нам се згади, одмах удри, трљај, замазуј и глади, а не мисли нико да измени стање па да лепо узме што на повраћање. Но овог се пута завршило сретно, „Виловити устук", средство благодетно, случајно је ббљу као руком одн'о, јер је геме пало на земљиште плодно. Али шта би с Јојом, шта би било с њиме, да нам нешто није било браца Тиме? Е, јест, — браца Тиме, Ал, шта би и куда, да не беше — д у д а? ЛазиЋ.