Starmali

146 „СТАРМАЛИ" БР. 19. ЗА 1888.

„Ту ће држати визиткарте оних игумана, који да се улажу Анђелићу, морају каткад да завире и у уредништво ,Н. Д."" »Добро. А шта ће са иером од кости?" ж То ће унотребити врло ретко, јер је научен писати пером од пакооти." „ Аисћ П1сћ1 иће1! А шта ће са поскурњачом из Назарета?" На то питање није нико могао да одговори, јер није довољно јасно да ли је то каква баба поскурњача, која меси поскурице, или је то она црквена утвар, на којој стоје поскурице, и која се по 6. цркв. заповести не има по кућама употребљавати. „А шта ће са крстом из св. Горе 1 ?" „Шта ће?! Та ви знате да он кад пише о српским приликама, писање му се ни мало не разликује од писања чивутског. За то ће крст метути на свој писаћи сто, да тако још већма вара и себе и друге". „Добро. А шта ће са мапом од Палестине?" „Е, та може се ваљда и он кадкад покајати, па као грешни покајник поћи да се поклони гробу Христову. Па ето, онда ће му требати мапа од Палестине." „Дабогда!" рекосмо сви остали и одувавши пену нагосмо фришку чашу. „Ал шта ће му бројаннце?" Е, томе питању нисмо могли тако лако да доскочимо. Једни рекоше: „ићиће у калуђере! — други доказиваше: „неће, не може бити, — има каноничне препоне". — И пошто је већ било време да се кући иде, то ово последње питање остависмо нерешено.

шфддшетак. Црно житије, илити чађава новест, у којој се најцрњим мастилом сЈписује, како је беди На.ја отишао у црњаке. I. Низ чаршију ситно шета наш димничар Лука; на глави му кукуљица — у место клобука; мор-долама — кожпо руво — све закрпа клета; на рамену стружаљчица — златна му палета; преко плећа — место штита — котур танких жица; на погама папучице — у место чизмица ; о бедрима бритка ђорда — брезовача стара; а лице му црно, брате, к'о . . . . у димничара. Жури Лука, жури негде, камо су га звали, а за њиме ситно ситни његов шегра мали. Ситни, богме, није шала, бежите му с пута : загрцн'о се попин димњак од задаха љута. Још од јуче нека неман у грлу г •» мори, па нит' што год у се прима вити што год збори, већ зинуо, па изгледа, иде л' мајстор Лука, да га спасе од напасти, од огњених мука. Жури Лука, црни „лекар", к'о на крили пернк, а следи га јоште црњи „асистенат" верни. Упртио кратке лестве с други „апарати", те озбиљно поносито за „шефом" се клати. За њим трчи дечурлија, све их стоји граја, а тој чети четовођа мали браца Паја.

После неколико дана, — ономад — седимо ми опет тако при чаши пива. Тога дана чули смо, да се „Н, Добу" већ и самом досадило излазпти двапут на недељу, те ће за то од сада излазити као н е д е љн и л и с т. Онда се један од нас досети и рече : „Ето видите нашто су му бројанице. Пребројао је на њих своје предбројнике, — и видје человјек јако зло; па подера унапред половину својих бројева, које би и онако сваки подерао, коме до руку дођу. Ја даклем предлажем да пијемо у здравље старом путнику Хаџи-Павлу Риђичком Скрибешћанском. Да бог да опет скоро путовао, здрав се повратио и до године донео из светих места уреднику „Н. Доба" један лист смоковни, да покрије своју голоту, на да се сасвим завуче у какав буџак, где неће бити на саблазан српск>м имену и српској журналистици!" Будите уверени, да смо ту здравицу срдачно примили, куцнули се, искапили и торжествено отпојали : „Услиши, господи, желанија наша!" Ђакеља.

Уме и правда да победи, Уме. Уме. То је сад искусио и „Д р а ш к о в Рабош." — Не нађе се ни једног поротника, који би на душу примио, да осуди оно, што нпје противно ни божијем ни људском закову. Државни тужилац, који мишља да мора тражити Окружили малог шегру и с десна и с лева, ал' нити га ко год вређа, нити га исмева, већ га мере, загледају и спреда и страга , чудећи се чудном послу још чуднијег врага; а он ти се удибио па мислити оде (бар ја мислим, да га ове крупне мисли воде, јер га знадем, да је „учен" — друзи му ни близу науке је вели слуш'о у самом Наризу; но сумњате л' у тај доказ неприродна стања, извините: ако лажем — лажем са незнања. Та грешни смо људи, браћо, погрешака бива ; ко ће знати шта се коме у лубањи скрива?!) а он ти се удубио, па мисли у себи: „Ко ће самном? Та ја ни с ким мењао се не би'! Шта су друге тамне боје, шта ли светле, бледе? Према светој црној боји — потуре не вреде! Јер црна је боја била божја мис'о прва, а сунца је после ствар'о од њезиних мрва. Старија је него живот, него земља сама, јер пре свега беше поноћ, мрак и — цупа тама. Без ње не би никад знали, шта је светлост права, па за то се црна боја тако уважава. Јер ето вам на прилику, госпоштина цела погледајте, каква су јој „салонска" одела. Црна, је л' те, црна чоха, да јој равне није? А колико тек под њоме црноће се крије! Па узмите свете оце, „црноризце" зване, те смирене божје слуге, науци одане. Шта видите? Дрно руво од главе до пете —