Starmali

170 „СТАРМАЛИ" БР. 22 ЗА 1888.

боље би било да се упусте у полемику, да ли и колико имамо прекобројних владика, јер излишне недеље нас не коштају ништа али излишне владике богме и сувише I Владика Бравковић се извињава, да је онај налог издао због краткоће у администрацији, но нека буде уверено његово високопреосвештенство, да кад би број владика био мањи него сада, да би се и тиме постигла знаменита краткоћа у администрацији код наших народних фондова, јер би се маае плаће владикама издавало, те би рачунање и исплата много краће ишла него сада. Само конзеквентно! Београдски Мраша учи на врат на нос француски језик по Олендорфовој методи, да би могао разумети телеграме из Визбадна и Хага, чујемо да је већ научио да реге значи = отац, али још че зна шта је мати. А богме треба да зна и шта је матр, ако ће праведно да суди у краљичиној ствари. оно истина, он је до душе калуђер, а калуђерима није дужност бринути сео матерама, јер они су се одрекли фамилијарног живота, али ипак не треба да сметају туђем фамилијарном животу; томе да сметају доликује само лепим женскима и маршалицама, а за Мрашу тек неће нико рећи, да је налик на какву лепу женску, нити ће се когод из народа у Србији заљубити у њега. За краља Милана не чује се где је. Као што су се некад о Омира отималп седам градова, тако се сада о краља Милава отимају. Неки мисле да је у Београду, а београдске новине веле да је отишао у Г л а ј х ен бер г ; бечке пак новине пишу да се тЖджжетЖж^ Ред у кући. Господин Брлић ме чешће позове на ручак, али ја никад нећу да му одем, јер ми се не свиде позиви сокачки и случајни. Па онда је господин Брлић од главе до пете неки немариш и скроз аљкав човек, па чисто није пасија с њиме ни ручати. Одевен је увек којекако и нечисто, ма да га одело стаје доста новаца. По грудима је сав посут бурмутом и он често обуче стари фрак уз нове помодне панталоне. Та неуредност његова чини да и о њег.;вом реду у кући не могу баш најбоље судити, јер ја сам одавно увидео, да није добро код оних људи јести, који мало дају на своју спољашност. Његову породицу нисам познавао, али недавно сам имао с њиме некаква посла, те му одох у посету. Десет је сахата, те сам мислио да ћу га наћи код куће и да је већ доручковао. — Он станује у дру^оме спрату једне лепе куће, биће да има за се и своју леп-' собу. Попнем се горе и зазвоним. Почекам мало и најпосле ми отворе. Отворила ми мала девојчица од пет до шест година, која држаше у руци комадић хлеба и колача. Кад ми отворила врата није ме ни погледала, него отрчи одмах дечку од својих седам до осам година, који је обема рукама преметао по орману.

бави у Бечу, а телеграми у пештааским новивама извештавају да је отиш о у илиџу Толбах; међутим се јавља да је у Велдесу, а одавде телеграфирају, да је напрасно оданде одпутовао, но куда, то неки сумњају у Хаг краљици, но пошто је краљица из Хага отишла у П а р и з, то мал' те неће и он за њом. Зар то све не опомиње човека на седам Омирових градова: Смирну, Родос, Колофон, Саламис, Хиос, Арјос и Атину? Ал да се манемо и колофоније и саламе, него да бацимо копрену на те стварц што нас жегу као коприва, па да почнемо што год што је паметније од тога. А шта би то могло бити, што је паметније од разговора о Милану и владици Бранковићу? Мислимо да је цаметније — ћутати, Хајд' дакле да ћ у т и м о !

У Ш Т И П Ц И, Читамо као новост, да је „Српски Глас" забрањен за Босну. — Ми би рекли да тој п о в ости има већ скоро 500 година. # * Зе Земаљска влада вели: „У Босни је данас све у реду." Па што ве иду напоље, кад су свршили своју — мисију ? * * * Ал .сад као да се већ и не брину више о мисији, него о мусији. * * * Осврнем се десно, лево. Не знајући на коју страну да пођем решим се да запитам децу, која о мени нису више ни волила рачуна. „Чедо моје где седи ^оспод ш Брлић?" запитам девојчицу. Уместо да ми одговори иоче девојчица да трчи за дечаком. ,,Ти, Кока. хоћу сира — дај овамо !" — „„Ево ти, наждери се; зар немаш доста колача !"" — „Ал ја хоћу сира, дај или ћу казати матери да си попипао све суџуке!" — „„Марим ја, па кажи!"" .Та сам се забленуо у децу и слушао њихове разговоре, док се мећутим не појави једна у пола обучена госпа у спаваћој капи и „шлофроку." Она узвикне кад ме опази: „Јух та овде има неког а ова дечурлија ми ништа и не кажу! Извините, господине, ја сам мислила да је домаћи слуга. Јулка, Јулка, јух како изгледам! Јулка, дајте моју хаљипу!" — „„Госпо, ја сам рад само с господином Брлићем коју реч да проговорим.'"' „Одмах, одмах, господине, сад ће одмах бити ; Јулка ! Ух та где је та моја собарица!" „„Мама, она јсш није дошла с зшјаце."" „Ах Боже. Има већ два сахата како је отишла, па није могла до сад да купи ни пар пилића! Та то је страшно! А немам никога да ме обуче . . . Но сад свеједно, изволите господине, ући унутра, тамо је Брлић." Уђем у другу собу скакутајући преко неких лонаца и дечијих играчака, јер још не беше спремљено, Једва