Starmali

,.СТАРМАЈ1И" БР. 26. ЗА 1888. 207

Из Ирига, У Иригу на вашару заиште један сељак од свога познаника једну форинту. — Хоћеш ли у зајам? — Нећу. Само да се послужим. С. Ђ.

Жива сахрањена. Био један сељак, поштен и вредан. ал' је био сиромашан и имао жену — у бога пијаницу! Срећом нису имали деце, ал' је човек ипак хгео, да му се жена тако не опија и да ради, па да му не троши у лудо оно, што он крвавом муком заради. Нису помагале ни батине, ни претње; она је увек пила с „приликом" т. ј. кад је пила, наздрављала је „прилици" (икона на дувару); прилика је остала трезна и на свом месту (на дувару), а жена се налазила често том приликом — чак и у наћвама, у којима је н. пр. замесила хлебац. Једног дана дође несрећни муж својој жени и рече; „ Је с чула Нато, ако те још једаред пијану затечем живу ћу те сахранити!" — Тог још дана затече нес^ећни муж, кад дома стиже, своју жену, где трештена пијана лежи у соби на земљи. Сети се своје претње, узме жену за ноге и одвуче је под један кревет, Ту је обуче и намести, као мртваца. Узме неколико дасака, па закује кревет свугде наоколо, да се под креветом није ни прста видело. За тим спусти завесе на прозорима узме столицу и седне крај кревета, да види шта ће му жена радити, кад се пробуди и види, да је закована као у гробу. Једва нестрпљиви муж дочека, да му се жена пробуди. Кад се пробуди, стаде на једну даску лупати, и сетив се ваљада претње, рече: „Еј. мртви, имате л шта пити, па да и мени дадете?!"

Јовилим.

На концерту. А. Госпођице, ви сте музикална. Па како вам се допадао овај терцет. Гђца. Не би рђав био. Само да их је више њих певало.

У неком друштву повео се разговор о гђци Н. како има траљаве зубе. Једна старија госпођа рећи ће на то: „Ја хвала богу, ма да сам од ње старија, имам још добре и јакезубе. Ал ту се деси њен синчић, који јој поквари сву хвалу, рекавши: Е, ал моја мама штеди своје зубе; свако вече их извади и затвори у орман. Добро чува. Господар неки видећи у винограду колибу упита п УДара: — Је ли, пришко, не би ли ми знао казати: на што Је та колиба у винограду? ШвГ" Још се иогу добити сви бројеви

— Молим понизно, ту ја спавам кад виноград ч у в а м. Кад има мира, А. се тужио пријатељу В. како му је живот већ досадан. — Једва да се могу за тренутак-два одржати. — Али после ручка се ипак ваљда мало одмориш ? — Онда јест, после ручка ми жена обично спава. — Не питам те за твоју жену, него за тебе. — Па кажем ти, после ручка ми обично ж е н а спава и онда се могу два-три минута одморити. То је тајна. Дозове господар Пера собарицу и преда јој једно писмо да носи на пошту. — Али молим господине нисте „атресирали". — Ти луцко, ово је тајна и нећу да зна ни ноштар коме пишем. Једно му се не свиди. Неки добро наквашени браца кад се једном у зору враћао кући, рећи ће: — Што јест, јест. Баш ти је лепо годишње доба то лето, само једно ми се не свиди, тек што седне човек у вече у крчму а оно већ свиће. Одговорио му. Један врло мали и један врло велики човек свађаху се због нечега. — ћути — рече последњи — јер ако те зграбим у џеп ћу те стрпати. — Боље ме стрпај у главу тамо ти је већа празнина! Дрско одрицање. Арендаш Н. Н. много је већ натр'о рена под нос газда Миши, тако, да је овај једанпут већ прекипио, отишао арендашу и поштено га у његовој рођеној соби изгрдио назвавши га обешењаком, хунцутом, лолом, бекријом и т. д. окр'авши му неколико пута онако по рацки. Арендаш прими то к срцу и боме тужи газда Мишу за увреду части. Но сада је и газда Миша ушепртљио те је потражио каквог на гласу фишкала, да га из невоље избави. — Па јеси ли за цело казао арендашу оне увредне речи ? — упита га фишкал. — А што да тајим, казао сам му боме а и заслужио је обешењак. — Па је ли то чуо још когод? — Није, господине, чуо то нико, а није ни нужно било да когод чује, та то и тако сви знају. — Но онда је још добро, може се још и помоћи. Знаш шта? Кад те буду на суду питали — ти све поричи, али поричи слободно да ти ниси ни једном речи њега увредио. — Захваљујем лепо, одрицаћу колико год могу. Дође и заказани дан. Кад је арендаш изређао своју тужбу — окрене се судац газда Миши. — Но, је си ли чуо зашто си оптужен ? Је си ли дакле казао те речи г. арендашу ? Газда Миша се сети да му је фишкал казао да треба све да одриче, с тога промери арендаша од главе до пе те и сасвим поричући рече: Стармалог" од почетка до данас.