Starmali

226 „СТАРМАЛИ"

Зарана вам енаху доведите Па их иосле оиет разведите." Пета ће певати: „Сватови уравили пут изгубили Абердар руком маше, да им пут каже, Овамо евати Миланови, ово су двори ,.. Шеста : „Лепи се Милан по двору шеће, Ал' ни с овом другом баш дуго не ће !" Сватови ће бити врло весели. Често гледим Абердара како заплеће у колу (као што заплеће и у политици) и говори подскочиде, као : „Шиљчићи, опанчићи, С четир прста каишчичи. . па онда: „Како играм да играм, Само да се наиграм, Док се не изиграм... (као Гарашавин што се мзиграо.) Гајдаш ће бити уредник „Видела"; већ је одавпо падувао мешине. Мита Ракић ће бити кум, те ће бадати крајцаре, кад стану деца викати „кес куме јер он је накупио доста крајцара, кад је опо био филистар минанције, а за министре се уопште држи, да умеју бацати новце. Стари сват, биће стари министар иовцоразбацанија, Вукашив; не онај што је убио Уроша, него онај, што је убио српске финанције. Дсвер бп могао бити онај подлишчар „Виделов", што се хвали да има свог кочијаша. поуздано чељаде, шаљивчину, или што-по веле ђавола. („Ђаво је био мој кочијаш" — а ту се без сумње мисли шаљивчина, а тога треба у сватовима). " шеддшетжЖ " Како се чика Арса оженио. (Ако није истина оно је лаж.) (Свршетак). Око 9 сахати пробуди се чика Арса из првог, дубоког сна. Погледа свуда око себе, протегли се, и зазвони. „Шмокљан Маша" дође у собу. „Машо ! Је ли веИ устала милостива госиођа?" Маша разрогачио очи, па не трепће. — „А где је моја иуница?* Машино лице толико се развуче, да већ није могло „шмокљастије" изгледати. „„Шта?"" замуца на послетку, — „ „наша иуница ? Наша милоетива госиођа? Па ми то све немамо. Ми нисмо Богу фала ожењени „Лудове!" раздера се сад Арса на њега, — „али ја имам и жену и „уницу, разумеш?!" — в „Нека се зовем Максим ако разумем!"" одврати му слуга, — ,,„толико знам, да су милостиви господин ноћас врло . . . врло . . . весели били'"'. ... — Даље не дође; Чика Ареа скочи из кревета, ћуши бсзобразног „шмокљана", и појури у другу собу. Нигде никога! Обореним носом врати се у своју спаваћу собу. седне у наслоњачу и да се у дубоко размишљање: да ли је он збиља ожењен или није ? Напослетку дође до закључка, да је п иунонадеждник и , и да је

БР. 29. ЗА 1888.

Пустосвати ће бити чи5/тски новинари и бапкери (кредитори) а Мраша ће по обичају певати: Кврајиле ликуј! А народ ће одговарати : „ и мње во чревје ! и све ће му се црева превртати од милине. Како младожења воли кеца, то лако може бити, да ће и невеста бити Карта г и - ница, хоћу рећи картаџи-ница. Артаксерксес

Ћира. Хајде погоди, Спиро, ДЈПУИ к0 т0 : ^ ит ' Ј е момак, ни5^1»/ ти ожењен 1 нити Ј е удовац, 0ИТИ З е законито развенчан? $ * ЈжШкк \ шЈШ п° г ° ди к °) и ,1 е т ° ч ° век ? »€|М Р Спира. Човек ? То пе може У 1јгаИ|рРГАјф&р*' бити човек, Ти сесамошалиш! К е с т е њ е. (Ј{а другог из ватре вађсно.) -+. Краљ Милан даје писмен налог митрополиту Мраши, да уведе у Србији иолигамију (многоженство). * §. Мраша таки даје у званичне новине едикт, којим се увађа полигамија, и мотивира ту варедбу цитатом из светог писма: , : уже аш;е Мраша умножаваеи. женш;ини на земли, сицеваго умножавамтса и на вебесћхЂ". * д. Један муж даје оглас у званичне „Српске ноона лепа ноћашња слика, заједно са „појасом" и оном огромном „штрифлом" била само еан, коме је припомогло још и оно старо црно вино, што се ноћае онако немилосно таманило. — Устане, и уздишући почне се облачити. Некако му се на жао дало, кад се сети оног красног „дериштета и , коме ни имена знао није, а које му ипак остави у његовом закорелом срцу тако пријатну успомену, тако пријатну, да чика Арса први пут у веку поче озбиљно размишљати о теми, коју је иначе толико мрзио. Његов ,,шмокљан" тек га по кад—и—кад погледи са етране, па као да се наемеши. — Или је био на ћушке навикнут, или Чика Арса ћутећи доврши облачење, седе за сто, попи своју каву, припали цигару и опет се даде у дубоке мисли. Знао је, да неки од синоћних другова „доручкују" заједнички у кавани, дигне се и науми, да оде и да им приповеди свој чудновати сан, узме шешир и већ да отвори врата, кад ал' на једној стол«.ц" опази нешто нокривено марамом. Скочи тамо, дигне мараму и мало се не скамени. На сголици је лежала дечија п фачлија и и једна започета грдна велика „штримфла као бееомучан зграби те доказе свога, ноћашњег живог сна, и продера се: „Ха, ти угурсузе! Ти шмокљане! Шта је ово? Ха!?" — Али од „шмокљана" и „угурсуза" ни трага ни гласа. — Тај очиетио чувствија!... — Ареа замота она два ,кор-