Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 32. ЗА 1888. 251

ни једаог посланика, — за то нећемо ии да дођемо до г. Е §ег8 <1ог1ега. * # * Врло је занимл>иво што орган Фегерове партије не уме пишта да одговори на питања ,Браникова". На шест питања ћути. Али ако га „Браник" запита још једаред „Еедник" ће морати одговорити наседам. (Али већ је и овако насео.)

ШЋира. Зваш ли ти, море, да је универзитет Гисенски дипломирао Бисмарка почасним доСпира Е лепо, лепо. А за какве богословске заслуге, Ђира. А зар ти не знаш да се тои немачки зове „канове"? Ћира. Па опда што питаш! Бисмарк се спрема да изпуди нов зајам ради утврђења немачког каноничног ирава. Зар то нису богословске заслуге." Спира. Али зашто баш да добије диплому из Г и с е н а. Ћира. Теби мора човек све прстом да покаже. Б1е Капопеп ши88 шап § 1 е 8 8 е п. Па за то треба Бисмарк да буде доктор Гпсенски. Спира. Е баш си момак. Без твојих калембура не би Европа нашла смисла ни разлога тој новој Бисмарковој дипломи.

Ћира. Збиља! Кад је већ реч о топовима и о му још платим што је дошао. Е добро, кад је тако. .. И он извади из буђелара 302 фор и то посла адвокату. „Ноздравите г. адвоката и предајте му што е иекао." Кад су ови новци дошли у руке г. Мих. Гараби, он пребледи тако се уплашио. „Који је то хандрак?! Барон ми плаћа овај рачун!" Забринуо се. Јер у ствари он је само хтео да барону радост учини, и тиме да му се на банкету захвали; мислио је, барои не ће хтети илатити, него ће ми поручити : „из тога ће се излећи парница, мој млади пријане!" Ал да се ствар овако окрене, то је посве неприродно. Па дабогме, на томе није остало, јер тога истог дана донесе баронов лакеј адвокату дугачак рачун, — рачун за јело и пиће, за цигаре, за свеће, за све што је потрошено на банкету. Сума сумарум 500 фор. Гараба мирно тури руку у шпаг, извади 500 фор. и преда их бароновом слузи: „Поздрављам најљубазније гдина барона, и ево исплаћујем рачун, који ми је послао." Кад слуга донесе кући новце, сад се опет барон уплашио. „ Гај мој адвокат, то је неки препреден мајстор. Исплатио ми рачун, али, али ту ће извирити неки клин из вреће. Хм, хм, хм! Тако је и било.

таким стварима, јеси ли ти што чуо о неким Лебловим пушкама, што се праве у Француској ? Спира. Те се пушке не чују. Ћира. А од кога си чуо да се не чују? Спира. Рекао ми један Француз који није доктор богословије. — ал је случајно доктор технике: Ћира. Хм ! хм! хм !

Ћира. Да ли је већ Анђелић приступио покајанију? Крајње би време било томе. Спира. Не знам да ли се каје у опште, али за једно знам да се каје. Ћира. А за што? Спира. Што је на Јоту потрошио силан новац, од кога му се сад интерес уједима плаћа.

П у С Л И ц е. . У Ронахеровој комедији пао је и мал није скр'ао врат један пеливан, који је вешто ишао по ужету, па за то су га и звали краљем свију пеливана. Штета што се кр. Милан није ту десио са наследником, јер та је сцена била врло поучна.

©. Слобода избора у Србији пру:::а се чак до Готе. И г. ђаја је послан у Готу да види, да ли је тој слободи онде крај или треба још и даље ићи.

Моја је куварица искусила да калај на калајисаној тепсији траје највише десет година, — па Други дан буде барон позван на полицију. Копкало га да дозна чега ради га позивају, — оде, пријави се дотичном комесару и запита га шта желе од њега. „Е богме то је важна ствар" рече му комесар. „Ви немате дозволу за точење пића, — ја се бар не сећам..," „А нашто мени така дозвола! та ја нисам крчмар ни гостионичар'' — опираше се увређени барон. Комесар преметне неке списе на столу и извади онај рачун за јело, пиће и т. д. што га је барон јуче послао адвокату. „А шта је оио, молим покорно ? Ево вашом руком написан гостионичарски рачун, — то тек не можете башити. За то ћете бити осуђени да платите велику казну." „Е па добро!" одговори барон разљућен, ал у себи додаде: „е то је генијалан човек, тај др. Гараба. А, тога ја не упуштам. Узећу га за свог сталног адвоката и за управитеља свију мојих добара." — И он без даљих речи исплати знатну своту, којом су га оглобили. Тако се доконала парница бурецкова. Гараба је постао сталним адвокатом бароновим и управитељем свију његових добара. Барон је с њиме врло задовољан, јер сад ничу парнице као печурке, све нове и нове, — красота, дивота за свакога, ко у томе ужива. (С мађарског, из „Р. Н.")