Starmali

268 „СТАРМАЈШ" БР. 34. ЗА 1888. ^^ве^ЈОђФвевФ^^^Ху'

зове мала дутрија, — иначе би проиграо још коју нљаду (т. ј. да је имао).

(§). Кад је Анђелић умр'о, његов је сат још ишао. Сад већ и он стоји. Али не стоји у џепу Милана грозног, — него под печатом надлежности,

чР. и Пакрачки декрет" може кадгод многе људе да обрадује. Ето на пример : део се илочки срез обрадовао, што је Богуновић добио декрет да иде у Пакрац. (Само не знамо да ли ће и Пакрачави скакати од радости ва глас богуновства тог).

сјсгј . М п давно опажамо да се око наших државних и званичних каса . ухватило коло разбојника. Неки нас терају у лаж, велећи: „какво коло?! — нема кола без кокана!" — Ал ево сад је и Кокан ту.

х. Ова је зима заиста блага. Али вара се ко мисли да само у Шиду цвета шпијоважа.

□ У Пешти је, кажу, сада ужасно рђава пи јаћа вода. Није ни чудо. Јер у Пешти перу Германова недела. И те лажије не просипају на ђубре, него се разлива кроз канале разних новина.

б. Од нове године курзираће нове банке. На њима ће као и до сада писати само: „Е§у Гогт*" и „Е1и ОиМеп." Али зато ће их порезна званија примати и из српских руку. При овим последњим речима већ сам био у тетчину наручју,Еоја ме је најсвесрдније загрлила и у чело пољубила. У том истом тренутку отворила се и врата од суседне собе, и на њих уђоше тетак и Емил. Сви ме редом грлише. — А зар ви, течо, нисте код жетелаца ? — Несам, да богме да несам. Све смо слушали из суседне собе. и заиста се радујем, жто си тако лепо доказао, да си лажно био окаљан. У осталом ја и тако несам веровао у те гласове. На послетку сам приступио Ленчици, која ми је такође раширила руке у сестрински загрљај. Но застао сам мало. — Дакле и ти си зар веровала, да сам починио толика зла ? — Не, она никако није — умеша се тетка — већ те је баш једино она бранила, и свима нам је непрестано говорила, да су то најподлије клевете и лажи, шго нам је твој „пријатељ" наговорио о теби. Кад сам то чуо, братски сам Је загрлио и искрено сам се пољубио са њоме. — Хвала, сестро! С мађарског: Љуб. Лотић.

Не зна се колико ће трајати до избора новог патријара, али два месеца је најмање потребно, да се избере нова скупштина, и да се стара столица испраши и дезинфицира.

+ . Што јесте, јесте. Признати се мора да се Авђелић у последње време почео морално поправљати. Јер у првом тестаменту његовом стоји, да својубиблиотеку поклања карл. гимна*ији. А у другом те стаменту призваје, да то није његова библиотека, и да је не оставља што му се тако мили, већ зато, што је тако наредио пок. Шероглић.

. Даклем знате ли шта су показали последњи избори у Србији? — Показали су да у народу напредњака нема. И то је једино немање, којим би се искуство увиђавна краља могло обогатити (т. ј. ако се није увијо ђаво у његову увиђавност).

Ђука. Чивуцке новине најрадије ^ МуУ д га1У| доказују, да ми Маџарима не желимо добра. А то је лаж. ЈшЈПЛ јШШ\\ Шука- Тако ми бога, то ]е лаж. Ђука. Миод срца желимо,да Маџарима падне сикира у мед, — и • _ то тако дубоко, да је ни Тиса не могне домашити, кад му се прокте да подсеца сгабло нашег народног права.

„ Парламентер," „Парламентер" је једиеи полит. лист у Бечу којем је главна цел да залупа словенске интересе, па кад је је дини, има права да нас каткад и н ај е ди. И ономад, у своме 51. броју послужио је нас Србе са врло јединственим саветом, измисливши барут, којим би ми могли сачувати своју аутономију и право на избор патријара „Парламентер" велв да није то главно, ко ће и какав ће бити патријар, већ је главно да се сачува право избора. Даклем шта треба да радимо. Треба да распитамо, која је та личност, ко ју би нам влада потврдила — то је почетак избора, а свршетак би био тај: да ту личност једногласно изберемо. Па ако нам та личност буде крхала врат, ми да се смејемо као неки победиоци, јер смо спасли право на избор. „Парламентер" можда не зна да ми таке савете већ одавно добијамо четир за грош. И то из врло солидних дућана, почевши од Пешт. „ЈГлојда", па све до Турског народа. Разлика је само у томе, што ти кшефтсмани кад нам таке савете одмерају увек даду и мал« ироиије прггде (иронија уз тај еепап врло доликује), а наивни „Парламентер" пружа нам ту исту робу са цубаком пријатељске озбиљности. Даклем, драги „Парламентеру", ако пам и од

/