Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 35. ВА 1888. 277

Али ми и сви они којима врана „Нашег Доба" није понила мозак, уверени смо да су сада страсти најстрашније; сад рани нашој треба што пре права лека а не нових експеримената ; треба нам законита реда, а не администраторск) фластера. Ко друкчије саветује, томе можда иде у рачун да се страсти узбуркају. А данас нема узбурканих страсти, већ само силне и оправдане жеље, да се једаред дође до поштена и редовна стања.

Л 0 Г И К а, Ја све штудирам о томе да изнађем ко је крив томвј што је онај калуђер у Модошу хтео да удави ону жену. И дошао сам до тога резултата, да је сама ж ена крива. Јер да нема жена, не би морали калуђери заветовати се, да се неће никад женити. А кад се не би они на то заветовали, онда би се могли и смели женити, дакле кад неби било жена' онда би се калуђери смели женити! Ето дакле да су жене криве! Каврга.

Бе ^118(11)118 11011 681 <118ри{аП(1иШ. Мала Добрила слушала једнога јутра, како мати старијој својој кћери, добрилиној сестри, наређује шта ће се кувати за ручак. Мати је међу осталим и ово рекла:

ти страх, она еамо уштине петла, петао кукурекне, — и виђеније одма умине. Неки кажу да је то, буди бог с нами, ђако, што се прикаже у облику суђениковом, — ја то не вер јем. Али тек Је боље седети с миром. Ја сам — али даино је то било — претрпила ужасна страха, кад сам једаред то покушала. —" „Е! даклем покушали сте и ви, стрина! Но, па је ли вам се јавио суђеник ?" „Није Нико ми се није јавио. И ја сам онда знала да ћу плести седе, да ее пећу никад ни удати; па тако је и било. — Него ја се сад љуто кајем што смо о томе замегнули диван. — Је ли Милице, ти то нећеш покушати. — Немој, немо.ј. — Али сад заиста збогом и лаку ноћ! Хвала ти на твојим даровима, — па де посветли ми мало, да се не стропоштам на тим твојим мрачним степеницама". Милица испрати стрину са свећом у руци и нрати се у своју собицу. Лице јој (ваљда од вареника) било сад руменије. Спремала је са стола посуђе и то лепо, мирно! пажљиво, — да је то ко видео, милипа би му била гледати то уредно чељаде. Али не беше никога да се погледом тим наслађује. Она беаше сама. Стрина јој је својим гатањем напунила пуну собу; али нешто од тога остало је и у њеној глави. Испрва се смејала у себи на таке бесмислице ; — после је о томе мислила али се није смејала, — напокон — па то је само шале ради — извади нов чист стоник, разастре га по сто-

— Имамо много мрва од земичака, те би могли умесити торту од мрва — „семлпрезла. . Добрила ће на то брзо упасти матери у реч : — Немој мати торту, умеси ти мени боље п ржених пилића! (Она је зиала да и пржеии пилићи дођу у мрве од земичака.)

Љубавне шљокице. IX. Променада красва, По њој шеће Лела; Из далека види се Јер је здраво бела. Кад јој дођеш близу А ти си се угн'о, И гледајућ' белило на лицу Ти би одмах — стругн'о. X. Кад се чаше дижу И другови моји Наздрављају „сунцу Младих дана својих", У куцање њихово И ја се упутим, Не наздрављам никоме, ћутим, само ћутим. ћутање је злато. Па ако што патим,

лу, стави два тањира, две чаше и све по двоје, као да ће двоје вечерати. — Тако; сад може доћи ако му је воља! Петла до душе није имала, али има она мали крстић што јој увек виси око врата, па кад крст извади, пред шиме мора побећи свака маштанија. Па сад седне на столицу, састави руке на криду и пропусти да јој испред мисли дефилирају разне мушке главе, које је познавала. Сети се оног плавог трговачког помоћника, који јој шећер и кафу тако поштено мери Сети се оног наредника, кога је неколико пута на променади срела, па ју је увек тако лепо поздравио. Сети се оног писара преко пута, што свако вече уз тамбуру свира, а увек заврши оном песмчм: „Није благо ни сребро ни злато; већ је благо што је срцу драго." — Сви су ти сад прошетали испред њени мисли, али ни један се не такну њена срца, према свима била је подједнако равнодушна. На последак сети се још једног, — хе, ал то је врло „отмен" господин, врло озбиљан човек, таЈ кад би се хтео женити, за цело не би тражио шваљу, која станује у таванској собици. Пре две године, онда је још и њена мати била жива, сусрела се Милица једаред са тим господином на степеницама, а он је снда застао и погледао ју је врло меким погледом. Други дан је он сам дошао к њима и замолио да му неколико часова жртвује, он би волео студије ради да је портретује. Она је премишљала би ли то било у реду, ал он је тако лепо молио и она је неколико пута са покојном мајком својом одлазила к њему и