Starmali

„Стармалг" нздази трапут месечно. Годншња цена 4 ф . — ногодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве 10. — 5, — 2 1 /, динара иди Франка. — Вдасник и одговорни уредник Змај-Јован ЈовановиК; Издаје штамаарија А. ПајевиКа у Новом Саду Рукописи се шиљу уреднику (1)г. Ј. Јоуапо\1с, \У1еп Негпа1>ег СШпе181га8!>е, ј\г . 9.) — Претплага и све што се тиче администрадиЈ. шиЈве се штампарији А. ПајевиЕа у Нов. Саду, из Србије књижари ВаложиВа Београд и Ниш. — За огдасе пдаћа се 6 новч. од Једа.

Искрени опроштај са годином 1888-ом, И опет једна година У вечни пада гроб. И ко за њоме зажали Тај воли бити роб. Роб — или свога слепила, Ил туђег бича злог. Роб пустоловне замаме И „мира" тако теретног. Роб — или страсти несретне, Ил своје слабости; Ил туђег златног телета, Ил туђе пакости. Роб, којем цеде сокове, Ма да је суви глог. Ил што је јоште срамније: Робовог роба роб. Та ова пуста година Беше к'о поган чир, Чир, који није сазрео, Па да већ буде прави мир. Јер ако ратни терети Наставе тисак свој, . Онда је црву милији И најочајнији бој. Торњај се пуста годино! — Ал само то је враг, Што иза тебе остаје Проклетства твога траг.

За то ти свет довикује, Авети недрага : Торњај се. стара годино, Торњај се — без трага !

0 ономе, што је сад на дневном реду. Давнашњи је обичај да се на данашњи дан честита. Ја бл тако радо сваком брату Србину, сваком српском друштву и српској установи што лепо честитао, само кад бих могао. На пример како би то лепо било кад би се могло честитати : Орпском изгубљеном скоку повратак здрава Милетића са његовим благим и оштрим саветон, па где он мигне ту да се слога дигне. Српској Матици толико хиљада нових чланова, колико су пута владпни комесари тражили код ње длаку у јајету. Наследнику Анђелићевом мање жига а више подвига (бар у корист карловачке гимназије.) Александру Стојачковићу повратак на оне старе путе, на којима подмитљиви касапи не до бивају немешаге. Емилијану Радићу декрет за патријарха у Тран талији (или где год још даље.) И т. д. и т. д. А најрадије би честитали драгој нам Србији, — јер сад би могла бити и прилика, да није уз прилику и неприлика. Неприлика је то, што не знамо управо шта да јој честитамо, или нову годину, нов устав, или стару владу, која на нов устав тако пасује као песница на око. Кад се у једну руку узме, нов је устав много бољи од стара устава. Али човек има две руке, па кад се у другу руку узме да ни по старом уетаву

Новоме Оа,дз7- 3±. деп;е^гбра- 1333.