Starmali

~*Г Новоме Оа-дзг ±0. јаизга-ра- 1333.

и СтармалЕ" излази трипут месечно. Годишња цена 4 4. — погодишња 2 ф . — на '6 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеш; 10 — 5, — 2 1 /, динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај -Јован Јовановић; Жздаје штамаарија А. ПајевиВау Новом Сад^ Р/кописи св шиљу уреднику (Ог. Ј. Ј оуппоујс , ^ЛЧеп Негпа1вег Сгиг1е18Јга8ве, №г. 13 1 — Претпдата и све ште се тиче администрациј' пнл >е се штампарији А. Пајезића у Нов. Саду, из Србије књижари ВаложиВа Веоград и Ниш. — За огдасе пдаћа се 6 новч, од реда.

Србину на нову годину 1889. Ил да зборим, ил да ћутим; Ил да кажем, ил да питам, Ил старачки да светујем, Ил младачки да честитам ?! Време има свога плова. А на челу лета нова Стоје ова збиљска слова: IIет стотина од Косова.

Ко разуме шта говоре Пет стотина горких лета, Том не треба си честитке, Опомене ни савега. Ај Србине, стари ђаче, Сине мука, чедо бола, Ти си ево изучио Пет стотина тешких школа. Пет стотина тешких школа, Али краја има и том; Памти муке и науке, Јер сад стојиш пред исаитом. Пег стотина од Косова. Није мало. — То би зјало Други народ, безтемељан, Већ одавно прогутало. Тебе чува виша сила Што уза те до сад стаја ; Она стаја, дуго траја — Ал и томе има краја.

Пет стотина од Косова. А над тобом мачи висе Ту је обрт твом животу, Црибери се, — разуми се.

0 В 0, 0 Н 0, Таки се впди, да ће ове године владати ред, ма да су наши календари збацили овогодишњег владаоца Јупитра и подигли на владу сунце, које никад уставно (уз тавно = т. ј. ноћу) не влада. Тај се ред види већ и по томе, што нам је нова година почела дарове своје по азбучном реду, почела је са А, те смо тако већ добили Адмииистратора.*) Патријарха, до душе, још немамо, јер је Покој деветнаеста брига, — хоћу рећи деветнаесто слово у нашој азбуци. а покојног патријарха. или њему сличног, нисмо баш ни жељни. Свако адмпнистраторство то је установа, која се са аутономијом нашом здраво не слаже, или ако се слаже болесно се слаже —али кад су већ уста нова, требало би да је и говор н о в, па да се из карловачке резиденције чује једаред обрана бар оних наших аутономних параграфа, који су већ потврђени, а то би најбоље могао чути саборски одбор, да му није г< Администратор запушио и уста и уши, још пре него што је правим администратором постао. Еле наша патријаршија је сад удова, Но била је она више пута удовица, па колико се сећам из историје, није она никад сто година носила црнину, — а за Анђелићем није баш ни обукла црнииу, и тако имајмо надежде, да ће се „злату кујунџија наћи", да ће се удовици ђувегија наћи, — само ако наш народ буде момак за деверство *) Ако је истинита она немачка цословица, која вели: — Т Уег А аад1 ипгЛ аисћ В шуеп, — онда темишварскд владика нека се не 1 каје што му је црезиме БранковиБ, Слагач.

5