Starmali

26 „СТАРМАЈШ" БР. 4. ЗА 1889.

мање у Азн), јер тај је устав досад уродио само једним. али врло скупил плодом, т. ј. што се варод одрекао св.оје добре краљице, а о законитом митролиту ие сме ни да снива, (и ако га снива а оно му се за м р а ш и пред очима). * •* •* А како је у Пешти ? У Пешти је у неколико боље него у Београду, — у Пешти су громогласно довикнули Тиси: „Догод ти држиш крму у руци, дотле нема добра и среће по народ!" То му до душе нису довикнули Срби посланнци, (јер српски послапици тако што не умеду на своја уста изрећи), али он је то ипак чуо и у саборници и ван саборнице, — чуо је и као поједине салве и као плото-фајер уједаред из 30.000 грла, чуо је ту велику, озбиљну и значајну реч, реч „Аћги^!" — Па шта је на то урадно Тиса? он је заиста сишао, — сишао је у подрум да онде апцигује вино, — оно вино, које ће се попити о првим идућим земаљским слободним изборима, т. ј ако му донде то вино не ускисне и не поолесниви, као што му је сад већ популаритет ускиснуо и поплеснивио. * * * А шта раде у Русији ? — Бога ми они добро. Продају Европн јаја. Читао сам ономадекана, да се из Русије износи сваке године све више јаја, —- н. пр. ирошле године изнело се толико јаја, да су само за њих Руси добили десет милиона рубаља. То је велика гаранција за европски мир, јер на тај начин Русија Европи пе може скувати кајгану, — а ако Европа Русији скува кајгану, Русији ипак остаје велика утеха у вредности од неких 100 милијуна ру баља, које је за ових последњих годива само за јаја 1ФД1ЖП&1. Неколико одломака из живоша мајстор Тозгала и м.ајсгор СалантаНа (прокљувио Павел,) (Иаставак.) Влак је већ одапно „одзвиждао" кад је м. Салантаћ из варошке куће изишао, око које се готово сво место искуиило било, да види „неку луду" — ту је исприповедао јадник све шта је и како је, а сад је морао наћи кола, те с колима ићи кући. Колко год се пута успут штруцнуо, толико је пути нешто гунђао, а завршетак тог тајанственог гунђања увек је био: „...мајстор Тозгалову!" На послетку после „сретног" путовања стигне кући, каже само жени да је сл чајно п ферпасов'о и цуг, па је морао на коли доћи, а оно је друго све она говорила, што је већ било на дневном реду. Пошто је ово уво на које није био наглув запушно фатом^ седне па се ваљано наруча а после подне ће код м. Тозгала да га изгрди, да се посвађа, а (међу нама буди речено) кад онај изнесе вина, он ће му приповедати како је прошао. Гако је и било. Чим је отишао а он још с врата.

-добили. Но изглед је као да ће се та сва јаја у миру појести, само ће с<; по где који мућак ситнијим народима о главу разбити. * * * Е сад дз завршим са нечим врло важним Ономад сам био у једном отменом друштву, где је било филозофа, адвоката, доктора медеципе и друге интелигенције. Ту се заподео разговор о томе да ли има сигурних знакова, по којима се може по- здано рећи да је ко пијан. Дуго се то питање претресало и дошло се до повољпога резултата. Мене су замолили да тај резултат пошљем „Стармалом" и ја вам га ево шаљем, ако сте вољни да га штампате. Даклем: . Сигурни знаци ао којима се иознаје да је ко иијан. 1. Кад ко поћу пође из крчме кући, па му се учипи као да фењери играју чардаш, — то је сигуран знак да је пијан, 1., Кад ко до своје куће дође, па извади кључ од сата и њиме хоће да отвори откључа капију, то је сигуран знак да је нијан. 3., Кад ко уђе у своју собу, па у место жепе загрли пуницу, — сигуран је знак да је пијан, 4., Кад ко мирно прође поред конштаблера, али заборави у мраку да му се јави, а овај га онда затвори у бувару, сигуран је зпак да је пијан (т. ј. конштаблер). 5., Кад ко зажели да чита какав у српском духу написан чланак, па тога ради заиште од свог комшије „Српски Дневник", а овај му у место тога извади из џепа „Наше Доба", сигуран ]е знак да су пијани обојица. „Дошао сам последњи пут да ти кажем да си ти највећи. безобразник на свету и сад збогом запавек!" па се окрете и поће на поље. „Хеј море! Стани не мој бити луд; шта је било ако Бога знаш?" па му у једву руку уклепа чашу, а за другу га увуче унутра „да ниси наопако на путу добио кијавицу ? „Камо среће да сам трољетвицу добио пре нег што сам пошао !" копрцао се ко бајаги још мало, ал' на послетку шта је знао, већ седне и почне му на тенани приповедати пошто се 1.'о човек раскомотио. Него и приповеда угурсус лепо ! Кад је развез'о па почео још и да домеће мал' се није распао м. Тозгало од смеја. „Па како си искао карту ? Је си ли превлачио прстом преко носа ?" „Та сто пута сам евд овако превлачио, па бадава." „Е видиш мој брајко, оматорио си а још ниси памети стекао. Ја сам теби до душе казао да тако превлачиш, ал' то је кад тамо идеш, ал' кадиштеш ретур-карту" по себи се разуме да не смеш тако превлачити. него обратно т. ј. с левом руком на десну страну." Мајстор Салантаћ је сад већ и сам увидио да је валио, за тим су на тај секир попили још по једну ча-