Starmali

"У ЗНЕовссм:© Оа-дзт- ±0. марта 1333.

„Стармали" излази трипут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију а зруге крајевв! 10, — 5, — 2 1 /, динара илИ Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић.; Издаје штамдарија А. ПајевиЕау Новом Саду Рукописи се шиљу уреднику (1)г. Ј. Јоуано^јс, ЛегпаКег виггеЈаЈгав^е, Хг. 13 ) — Претпдата и све што се тиче адниниетрације шиље се штампарији А. НајевиКа у Нов. Саду, из Србије књижари ВадожиЕа Веоград и Ниш. — 8а огдасе плаћа се 6 новч. од реда.

5з^ВЕ1ЛЕ1; | , , Сад Србији можеш рећи: „На своје си ноге стала." То је истом услов срећи И на томе богу хвала! Што ју није слутња стигла У мутници, у вртлогу, Дрна слутња — (близу ј' била) Сад се губи — хвала богу! Што ј' поштеном српском раду Ум и рука предрхтала, Па се снага враћа наду Е, на томе богу хвала! Што сад може, без тешкоће, Србин наћи своју слогу (Барем може, — ако хоће) Е, на томе хвала богу! Н' ако ј' у том, у расплету, И сам ђаво „им'о ролу", — Припомогав нехотиде, Онда хвала — и ђаволу!

Ово—оно, Зора и нролеће имају међу собом нешто сродно; и једно и друго почиње се са кукуреком, зора: са петловим кукуреком а пролеће са : цветом кукуреком; а често дижу и куку- и леле-рек мрачњаци и зимњаци, који би волелп да други народи вечито разбијају свој нос лутајући по мраку или да им се смрзие нос цвокоћући на зими. Али

природа се не да од њих збунити, она допушта сваком да буде члан пролећа и да се упише у „Зору." То се само забрањује српским ђацима пз Босне, којп се у Бечу уче. Тима је ђацима речено : или се маните стипендије или се маните „Зоре" — дајем вам времена три дава да се промислите. Алп тим ђацима није требало промашљања, они одговорише: Ми волемо гладовати телом, него духом, волемо постити трбухом него свешћу српском, волемо да нам крче црева, него да се у наше редове прокрчује пут нехату и немару према српском братимству — ми остчјемо у »Зори." И оеи остадоше у „Зори," у џепу државае благајнице. Од оваких синова може се народ надати сваком берићету, — јер, знате, без характера нема ни једном народу среће ни благослова. Али ја сад премишљам, како ће ти врли младићи живити у Бечу, јер то је понајвише пука сиротиња. Оно, истина може се провести дан и о комаду хлебл п о чаши млека, и о једној кобасици, али како ће онај који ни тога нема; па онда више је дана него кобасица. Па онда гладовање има своје границе, које се тешко прелазе. Но срећа је што те границе нису ограђене хинеским зидом од доброчинства српских родољуба. На тој сувој граници не чува стража, да нико не сме унети преостатке свога изобиља. Преко те границе лако се могу дотицати и шунке и сланине и ћуркови и прасици, а може прелетити преко ње и која петица и десетица, може се докотрљати и који дукат. А то би наше соколе још већма осоколило, а патниЦима за српско начело ми не би могли само пред подне зажелити: Добар апетит ! него би им по подне могли рећи и: На здравље! Ето то ја премишљам. А сад ћу на завршетку, ради разноврсности, пружити и вама неколико тема на размишљање: