Starmali

78 „СТАРМАЛИ" БР. 10. ЗА 1889.

Само по правди

„Ч о в е к а за језик вежу, .. а в о л а — за рог' ! . . . Та ово је неистина, помог'о вас Бог! Нећу рећи, што се тиче, вола и рогова ; али ту се нешто косн „мужес их" другова. Од куд ч о в е к ! па за ј е з и к !! да га когод веже !?! тако дрско нодметање, лажијом претеже ! Од куд да се ми м у ш к а р ц и усудити смемо, да старинско право ж е н а себи преузмемо ?! Тиче ли се в е л и ч и н е, у језика наши, ту ће језик жена л е п и х, увек да надмаши. С' тога ону пословицу, исправити треба. Што је н а ш е, н е к је н а ш е, туђе нам нетреба. Др. Казбулбуц. Није циганче.... Циганка донела дете циганског кнеза да се крсти, а кад је попа спазио, запита је: — Јел' циганче? — Није господине већ кнежче — одговори му циганка. Ј. Воцин-Мањин.

Шарени Шљунци,

За „Старма.ш" пнше и прикуиља 5-ко у Вршцу. Жена овдашњег угоститеља г. Миљка Г. скувала је десетак тањира питија и однела у подрум да се оладе; жаба једна домили, па осетивши вруће питије умили у први тањир, стане на сред тањира и (мора да јој се омилио мирис од бела лука) дуго је у њем стојала, док се питије нису спитосале, и тако није жаба могла даље напоље. Један Уљманин дошавши у гостионицу запита гостионичарку шта има за јело ? — Имам, вели, паприкаша, а имам и вришки питија. — Ха, питија донесите. Гостионичарка брзо у подрум, зграби први тањир, па и не приметивши ништа донесе и стави пред Уљманина, но и овај не приметивши одма, већ кад је хтео сећи, а он „цурук, нано" остави нож и виљушку па повиче : „Бирташице, та шта сге ми донели ове питије, што све жмиркају на мене?" и кад бирташица дође и већ види шта је, зграби тањир велећи: Па кад жмиркају донећу гидруги тањир, који не жмирка. Најлепше је то, што Уљманин

није ни приметио да је то жаба била, јер је он видео само да нешто трепље, а знак је да је врло млого меса у тањиру било кад је и цела жаба имала места да се спитоше. * Добар дан, Стево, шта је, шта радиш? Стева. Ево ручао сам па баш ми се прохтело да пијем шампањера; добро кад си дош'о, тек што сам флашу отворио. — А можеш ли ти, Стево, из те флаше ни мање ни више већ управо један и]по деци одпити? — А ко би то тако мого баш акуратно трефити. — Ал ја могу. — Е, можеш ти врага. — Па да се кладимо. — Да се кладимо! рећи ће Стева; — па ево два сексера дода Милан, зграби флашу па је вспије до дна, а кад је скин'о флашу рећи ће: е сад видим да сам изгубио опкладу, већ узми два сексера. * Јесте ли кадгод казњени били V запитаће судац једног кривца при испиту. Јесам одговори овај, ћушио сам једног мајстора и морао сам платити 5 фор. А за друго што нисте никад ништа били казњени? Нисам — — ал да, сад сам се тек сетио био сам 13 година у вармеђи затворен. * Сервус, Гиго! а гле ти једеш ровита јаја; ух а ја, то најволијем. Допусти ми да једно употребим. — 0 можеш и више. Он узе јаје и кад поче умакати леб у јаје поцури му мало низ руку, а он хотевши и то да не пропадне одиже већма руку и стаде лизати, и не помишљајући да овамо из јајета све преко рамена на црн „салонрок" просипа. * Госпођа ступи у кујну носећи новце у руци и рече слушкињи: Марушка, ево ваш новац, па можете одма одступити кад се тако ружно понашате. Марушка примивши новац баци једну сребрну форинту, рекавши: „Хектор", на, ти си заслужио. Госпоја: А шта је то ? Марушка: Па милостива, он је то заслужио, јер од кад сам ја код вас, ја нисам судове прала, све је Хектор полизао. * 0, помози бог, брале! од кад се нисмо видели! како си? је си ли жив, здрав? како си овогодишњу бербу провео ? јеси ли што набрао ? запитаће Вршчанин Уљманина. Хвала богу, родило је добро, нашао сам један десетак акова кљука, ал сам све стрпао у петачку, рећи ће Уљманин. А како је код тебе било? — Е, ја сам у мом винограду набрао три навиљка „крпигуза" но у два сам већ и славину ударио. * Дал вам се син добро учи у Сегедину? запитаће неко неког. — 0 врло добро, двапута је моро иснит нолагати тако се оној господи допало. * Докшор регруту : Зашто вам је лево раме височије ? Регрут : За то, што ми је десно ниже.

Шаљиво питање. Има једна страна реч, но биће вам сввма више мање позната ако разбирате за ширу књижевност. Та реч и по5 иње се и свршава са једпим арезименом , које ће вам та-