Starmali

82 „СТАРМАЛИ" БР. 11. ЗА 1889.

му са камелијама," 0 нашем народаом иозпришту и о њеној дружини нема ту до душе ништа, те, истина, по овом званичном органу нашег позоришта не би ми ни знали где се оно налази, а камо ди како му иде, алн за то знамо како је Сара Берпардова била у којем акту и у којој улози обучева, како је вешто пала у несвест и забола нож у љубаваикове груди, а од свега тога имаће српски народ невзмерну корист, те је за то врло добро, што се тај лист о трошку нашег позоришног фонда издаје. Чујем да ће један париски стручни лист из куртуазије да доноси од сада извештаје о представама наше позоришне дружине у Ковину, Панчеву и т. д., не би л' се тако одужио нашем одушевљењу за ону врсту гљиста, што се латински зове „Сара Бервардова" и у коју су наши млади списатељи тако заљубљени. Ад пе жуљи нас само ова Сара (т. Ј. Бернадова), него имамо ми па чизми нашег народног живота још доста друтих и окорелијих с а р а и ђонова, који нас жуље, да чисто не можемо да станемо на ног.е и да дигнемо главу. Па и те саре умеју вешто да играју и Тоску", јер нас непрестапо тоска ју и гурају, тако да су нам леђа већ сва одерана и фале по читави кајиши с њих. * Чујем да је Нови Сад добао коиштаблере, који чувају да се не краде. Добро би п врло нужно било, кад би ,се и на к њ и ж е в н о м е п о љ у увели сигурни конштаблери, јер као што се иначе оа пољу краду коњи, тако се на књижевноме пољу краду чданци и. састави. Ево баш сада изнсси загребачки „Србобран% како је славни хрватеки књижевник и академик Вјекослав К-лајић гвоздепом мотком обио српски „Летопис'- од г. 1881., провалио и прокопао зид на страни 104., те украо цео чланак ј Лазе "ифджжетаж, " Мајстор Илија. (Слика нз жнвота). (Свршетак.) Једном приликом нема мога мајетор Илије већ три дана. Моја брада протестујући пушга шиљке своје на све стране; изгледам као јуда ишкаријотски. . . Најпосле ношљем момка, да види, шта је са мајстор Илијом, што не долази; рекох му, ако га чујеш у дућану придиковати, немој га ни звати, волијем бити и не обријан, — него крвав. Дође момак, каже: нашао га, где баш једног човека брије, али мора бити да је са свим трезан, јер ћути као заливен. Одма ће доћи. . . . Мало за тим : куц — куц !. . . Мајстор ИлиЈа уђе, поклони се ћутећки, скоро до земље, и беа да реч прослови, поче спремати свој алат за бријање ј . Хтедох наравно, да га муштрам, што ми не дође прошлих дана, али мислећи у себи, да имам каде очитати му буквицу, за време његовог „деловања", седох на обично место. Он сапуни, а — ћути. — Глача бријач о кожу, а

Кнежевића „0 Буњевцима", који је Матица наградила. Дакле велеученн Клајић краде од скромног футошког домина, који није био никакав историчар чланак, а ни једном речи не спомиње да га је Лаза иаписао, иего се туђим перјем кити. Шта више уместо „Буњевци" каже „Хрвати". Љубопитљиви смо, да ли ће о овој крађи књижевео-полицајски део „У1епса в којему је Клаић уредник, донети каква извешгаја. * * * Пера Тодоровић се хвали у својим новинама. да је његова заслуга, што се краљ Милан може сада здрав да шеће по Јерусалиму. Ово не разумемо добро : Или је Пера Тодоровић постао лекар, па краља Милана излечио од какве тешке болести, или је Пера Тодоровић крив, што је краљ Милан морао да одступи и остави краљевску круну, те сад може да шеће по Јерусалиму. Сад би још требао Пера да нас извести. коме има он да захвали, што може после осуде на 10 година робије, ипак да шеће ио Београду? Но он је врло благодаран према својим добротворима! Ћира. Чујем где неки наши Јввреји кукају и лелечу да је неком Ч а II у у Београду неп1то иасирало. Шта му се то \ ЈјјиЈР ТаК ° ст ^ ашн0 А0Г0ДИЛ0 ' томе 5 Ш|) | "Спира. Па то би ти најзгодЈјШШР ' нијс могао маџарски одговори^ЈШВ^ *Ћира. Кажи, макар и не разумео. Спира, Е1сзар1ак. — ћути. — Поче ме бријати, лепо, лако, по његовски, али као закован — ћуги. .. Најпосле одпочех ја моју горопадну молитву : „Видиш, мајстор Илија! Ти би био иначе честит човек, ваљан мајетор, само да ниеи таква пијаница!. . . Ових дана био си ваљда опет трештен пијан, па си и на мене заборавио! Видиш, то није лепо од тебе! Неби-ли то много боље било, кад би увек био трезаи као данас; еј, еј, мајстор Илија, баш еи сам свој душман! Опамети се, болан, јер збиља ћу, или пустити браду, или се сам бријати јер недао ми бог, да ти дођем под бритву, кад си пијан; та ти би могао у гвоме делириуму и врат ми пресећи!".. . Међу тим он брије и — ћути . . . Сад ме поче избријавати испод браде, баш око гр'оца. . . Кад ми диже врат и ја ие хогично погледах му у лице, затрепта душа у мени. . . — — Он . . . дрема ... — — Једном руком хтедох га отиснути од себе. а другом бријач уграбити, али ми суну мисао кроз главу : а ако се он тргне па бријачем превуче преко гркљапа ? . . Кроз стиснуте вилице могох само цикнути: „Илија !".. Он отвори мутне очи, погледа ме, па само шапну : „не-не-6 . . ој . . те . . се . .!" Жмарци ми преко леђа прођоше, врат се укочио, очи