Starmali

116 „СТАРМАЈШ" БР. 15. ЗА 1889.

Ђука. Е, а ко зна можда је т о ^ Јј^У ' Ма^ ћЛ баш добро за одржаље срасгее свеШШјЏ ш ШвјАЛИ сти наших ђака, што не смеду о ЈШшОоЛвИ Ш У ВидоБдану ићи на прославу. Шука. Знаш, то ми прости љуД и не можемо пресудити, али то ^3» •_ ћемо ми познати ио нечему. Ђука .А по чему? Шука .?Ако се и у Србији забрани ђацима да не иду у Крушевац, онда је знак да тако ваља чинити. И онда ћемо и ми бити захвални нашим „атономним " властима на тој забрани.

Крчмарева хвала, Хвалио се крчмар Пера Да му вино много вреди, Јер он и сам воду мрзи, „Не мож' да је гледи". Моја скедоџба Не знам шта му вино вреди; Знам да воду нерад' гледи; Кад у бокал воду јури, Он увек зажмури. 3. Ј. Ј.

Искрена невеста, Младожења и вевеета дошли су да се венчају. Поп је запитао по обичају : „Имаш ли вољу?" — На што му невеста одговори: „Немам!" — Сви су се чудили, а кад је поп запита, зашто није то рекла још пре, нег тек сад. Невеста му искрено одговори: „Није ме до сад нико питао!" Ј. Воцин-Мањин. има скоро сигурну наду, да ће ту парницу и добити. До душе, неће бити ни онда бог зна каква богатсгва; али ни десетак хиљада нису мачији кашаљ, то је прекрасна закрпа за овако сиромашну кућу, — а то ће бити све заједничко, колико пуничино толико и њене кћери и зетово. Сиромах Марко гацао је, што но кажу, до грла у дугу. Није доста, што су сви Чивути, који су у опште узајмљивали чиновницима, имали Марка у својим кааџама, вего им је и заложио све, што се заложити дало: сат, прстеље и фрак. Његов је кредит спао на оно „ништа", у које је Шијак пљуцкао, кад је био на крају света. Усред ових неповољних околности десило се нешто веома неугодно. Господин председник био је премештен у главну варош, а на његово место дошао је, наравно, нов председник. Ваљало јс ићи и к једном и к другом, ономе казати: сретан пут, а овоме добродошлицу. Али на таку посету ваљало је обући црн фрак, или бар какав пристојан црн капут. А фрак је, на жалост, био заложен, а другог црног капута Марко није имао, а није га могао нигде ни позајмити од другога, јер су сви другови своје капуте у исти дан, за исту посету требали. (Свршиће ес.)

Досетке, наивности и др. из дечијег света, Мала Нада (у Каменици) била први пут у црквн, да се богу моли, да јој браца оздрави, на наравекп, да је код куће имала шта приповедати. Ево један одломак њеног приповедања: „— — а поиа оглнио маламу, илипасао дугацку кецељу, намесио много колаца па дели сваком мало палце — — Ур- Идем ја ономад у спахијску башту. На улица опазим где се играју три детета, девојчица од својих шест година и још два-три млађа детета. Станем па за питам нешто девојчицу, а она ми лепо одговори. После је запитам: А ко ти је овај дечко 1 — То је мој брат. — А ко је онај други? — То је мога брага брат. Анка Костићева.

Појем богу мојем, за готове новце! (Крајкача.) Куд год поглед бациш ма на коју страну, опазићеш неку ; можда стару мапу, пит' с фењером мораш тражит' пустоловце, . . . (ЈТоје.ц богу мојем за готове новце!) Има уредника везаних за касе, као што се веже за врљику прасе; Ишту да им с' нлати свако худо словце. . . . (Лојем богу мојем за гогове новце!) Има адвоката посред јадна света којима је правда брига недесета; прва им је брига да шишају овце. . . . (Појем богу мојем, за готове новце !) И лечника има по дану, но ноћи, којима је трудно у колибе доћи; сиромаш их зове, али нађе псовце. . .. (Појем богу мојем за готове новце!) Основ'о се завод што „припомоћ" даје, —