Starmali

118 „СТАРМАЛИ" БР. 15. ЗА 1889. > адоздеееввввбводввеаджводевбвевводвеоддоогеввввфдоввгедожедодододо^^ <

„ Накаљаније! л Чика Паита Тврдоглавић држао је себе за врло рромућурно створење, ма да је био глуп ко — иањ. . . Све је он знао, све је видио, све је чуо, све је пробао. . . Је ли се у друштву само повела реч о чему, ту је чика Панта већ у напред знао, шта ће сад доћи, иа кад баш није онако дошло, како је он наговестио, онда се извињавао, да је то тако добро знао, али је опет — заборавио ! . .. . У кратко: чика Панта је био несносан, туп, уображен човек; при томе тврђи од камена, и нико се није могао пофалити, да је пио у крчми од вина, што га је Панта наручио, а он никад није фалио у веселом лруштву где се пило. — За њега је важила само она, не толико српска, колико пробитачна реч: „ мукте! и .... Једно вече седеии су опет при некојмалојтеревенци у крчми код „маковог кеца" : Пило се, певало се, шалило се, причало се дабогме да је и чика Панта ваљано љуштио, (та не плаћа он) и сваку причу већ је унапред знао. . . Вратија се мргодила, али нико не хтеде с фарбом на среду. . . Баш је неко из друштва питао, да ли ко знаде какву лепу игру, која би се могла овако при столу седећи играти и време им прекратити?! . . Чика Панта одмах рече, да их зна тма божија, али му сада не може баш ни једна па памет да падне Азнатели чика Панто ону врло шаљиву игру: „Накаљаније.! или : казна једног трчилаже!?" — упитаће га сад онај. „Хо мајк'! гле молим те, знао сам и то, али ми испаде из памети!" — одговори чика Панта. „Па то онда можемо одма почети", речеонајђаволан, — „а да нас буде више око стола, ето нека и наш крчмар седне уз нас, па ћемо се лепо забавити. . •" На миг један, седе крчмар нуз чика Панту, а онај враг одпоче игру, шапућући ономе, што је до њега седио: „иди и донеси три флаше шампањера, али обе флаше још на пољу отвори!"—Овај то исто прешапта другоме, овај трећем, и тако даље до чика Панте, који опет то исто мораде поновити до њега седећем крчмару... Овај устаде и за мало ево га носи отворене три флаше шампањера и чаше' . . . Чика Панта се узверио, гости се церекају пију и наздрављају, чика Панта псује, ларма, али нема вајде, мораде платити.. •. Наручио је ! . . . Никада више није седио за оним столом. Запамтио је добро игру „накаљаније! " ДГо причању". Др. Казбулбуц

У похвалу носа. И о носу нешто лепо Ми вам казат' знамо: Он не тражи ништа јести — Ако му не дамо! Па и онда неће друго, Него — бурмут само. М —Н С—.11

Јоргана ђор, (Иародна прпча). Један султан стио начинити јорган, па зовне јорганџију да му омјери јорган, ама да не смије бити ни дужи, ни краћи него колики је он. Кад јорганџија дође да омјери, цар легне па се скврчи, а јорганџија по оној мјери начини јорган. Кад га донесе цар се покрије, па се опружи, а јорган кратак. Онда цар нареди те јорганџију посијеку. Тако прође и други и трећи јорганџија. Еле цар се намјери на једног деду, те му и он измјеру јорган, начини га и донесе, а кад се цар покри, јорган кратак, јер бијаше опружио ноге. Дедо ти се онда досјети, па како држаше шћап у руци, замахне њим. па фис цара по ногама — рекавши: јоргана 1јор аатиишху (пружај се према јурггну). Цар се зачуди смјелости и досјетки дединој и нареди те га добро обдаре и пусте. Варјача.

Неспоразумљење, Ж е н а: Куда ћеш, голубе ? М у ж: У позориште! Жена: Шта дају? Муж: Чашу воде." Жена: Остани молим те код куће, даћу ти и ја чашу воде. Широкобилац.

„Слобода, или смрт". Кад у борби на душмана клета, јурне снажно јато соколова, па доцикне: „слободаје света! нисмо робље, нећемо окова!*. . . . Онда сваком у очима сјаје, огањ живи што о:вакност даје, а по пољу клик је распрострт : „слобода, или смрт !." У ,ланцима" чика Теша стење, ружични су, али јако стежу, већ му с' душа у подгрлац пење, а у срцу зле се мисли легу, ил' расковат' што свећеник скова, па почети живот изанова, ил' унићи у вечити врт: „слобода или смрт!" У тамници убојица лежи, судише му за безбожно дело, сан се клони и од њега бежи, ма да ј' сунце већ одавно село, гле сад шипке на прозору струже, — турпиЈу му дао један друже, поноћи је вео разастрт .... ^слобода или смрт.'" Јелен красан по шумици шеће, тражи биља, корења и траве, на ловца се јадан не окреће, што му ено ради око главе; али са а иза грма плану, бежи јелен, једвице одану, јер је за њим брзоноги хрт ; „слобода или смрт!" Др. Казбулбуц,