Starmali

143 „СТАРМАЛИ" БР. 19. ЗА 1889.

Ћира. Јеси личуо дасу у Темишвару затвориди Пишпека. Спира. Пишпев, пишпек, па тако се маџарски каже владика. Да није то од куд ваш негдањи ускок-прота. А за што су га затворили ? Ћира. Због неког великог ал прљавог згодитка на малој лу-

триЈи. Спира Е, онда аијс он; јер његов велики, љав згодитак био је на великој лутрији.

пр~

Натпис на једпом гробу. Овде лежи цинцар Јова Он је новце своје крио. Цинцар Јова сад је мртав — Ал новац му оживио.

Шишко.

Ђука. Зашто се учитељски збор састаје у Кикинди ? Шука. За то, јер су учитељи желили, да се састану у Новом Сад,у. ^ Ћука. А зар Шк. Савет мисли да учитељи сами не знаЈу где им ■- је ваЈ "згодније место за саставак. пита се где је вајзгодније место за главно је то, да се учитељи и у најза то их

Шука. Не који састанак, мањој ситници осећају као м и н о р е н и, није могао м и н у т и ни овај р е н.

Досетке, наивности и др. из дечијег света, Малом Милану причао сам о премудром Соломону. Између осталог рекао сам му, да га је жена, баш кад је он поред нрозора пролазио, полила водои, а он јој није ни речи рекао а камо ли да се једио. Милан ми на то одговори: „Ад' шта ти знаш, браца, можда је тај дан био водени уторак, кад женске поливају мушке, па јој за то није хтео ништа рећи!" Ј. Воцин-Мањин. Сека-Мара увек храни свилене бубе, на је чула од „ишпектора" да је соба у толико боља за хранење у колико има више прозора. Кад је сека-Мара дошла у неко место где је био неки двор, рече: „Овде би се могле добро ранити бубе, гле који су прозори! !" Ј. ВоЦИН-МањИН. Јецина стара мајка изгубила наочаре, а хтела је да нешто шије. Шити би још могла којекако и без наочари, ал није могла без њих да удене у иглу. Она зовне Јецу Да јој удене у иглу. — А за што не уденеш сама. — Не могу без наочари, јер ето видим две игле. — Па знаш шта, мајка, удени наЈпре у једну, па озда у другу. Ј. ! ! I I I • Три прилике могућност ти дају да се чудиш човековом својству : при пијанству, при новчаној кризи ил' ари зло%е пакосном растројству. Др. Казбулбуц.

питање, на коЈ 'е је врло тешко одговорити, које опозицију увек у неприлику доводи — а то је питање: „Шта ви управо хоћете?" Ето то је питање, које је у првом рату борцима за ослобођење женскиња избило оружје из руку. Они су били спремни са безбројним доказима, да положај жене у друштву треба да је другачији; али какав треба да је, о том нису имали времена да мисле. Сад смо већ напредовали. У годинама, које су од то доба протицале, држанк су далеко од нас у американским, црквама велики а по салонима за играње у Коненхагеву мали скупови, на којима се то питање претресало. До сад већ има читава библиотека о способностима, правима и потчињености женскиња, и већ се млога маленкост вама одобрила, само да се ућуткају наши велики захтеви. Ми већ имамо но неког калфу и касира, па онда неколико телеграфисткиња, па овда лито-, фото- и типографисткиња; па да буде потпун виц дозволили су нам и неколико женских универзитетских ђака. И учитељица имамо већ доста и господа се побринула, да свакој према способностима" место и положај определе и сад вичу, да су учинили доста за еманципацију. Али са доказима учтивости и милоети њихове нећемо и не можемо се ми задовољити. Сад смо ми са одговором на оно питање потпуно на чисто, и ако нас сад нама наклоњена гоепо-

| да запитају, каква нова права ми тражимо, од чуда ћ е се прекрстити, кад им ми одговоримо : „ Никаква! Ми само тражимо да нам се иризнају она ирава, што иж ми веЛ имамо и која смо од увек имали." Ми не тражимо, да се прошири уплив, кога су жене од створења првог пара људи на друштвене одношаје и на историјски ток догађаја у свету имале; јер тај уплив је и сувише велик; али ми са правом тражимо не као милостињу, него као свето наше право, да нам се тај уплив мушки и отворено призна. Зашто да се свако ђаче учи дивити Темистоклу, кад ни сам учитељ не зна, како је било име жени његовој, која је као што Темистокле и сам признаје, исто таео њиме вдадала, као што је он Атињанима владао? — Зашто се толико млого говори о Жону Марлбору а тако мало о жени му Сари, кад и сам Волтер признаје, да би се све заслуге њеног ратоборног мужа у пар њених свилених рукавица стрпати могле? — и зашто се вечито говори, да је Фридрих трећи неограничени начин владавине увео, кад би много ближе истини били, кад би рекли, да је тај начин владавине завела Софија Амалија и т. д. и т. д. Ми тражимо, потпуну и непристрасну ревнзију светске историје, да се јасно и неприкривено изнесе наига