Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 21. ЗА 1889. 165

Магарца је везао на улицу за пекн дирек, и док се он унутра крепио, изишла деца из школе, која је била по мудром наређењу, преко пута од крчме, па, да мало протерају своје, скупили ее око магарца и сваки га је или трском проголицо, ил га је водом попрскао, ил је камичак (већи или мањи) на њ бацио, — само добро дете Кузман није учествовао у томе „хецу", веК је два гри корака удаљен од магарца мирно стојао и гледао шта други стоврази раде. Кад је већ магарцу стрпење дотрајало, подигне главу и почне њакаги колико га грло подносаше. Јамачво је позивао свога госу, чича Луку у помоћ. Истрчи Лука као бесан, да види ко то узнемирује његовог магарца. Али чим га деца опазише, разбегоше се куд који. Само оста добри Кузман, јер његова је савест била мирна као што је био миран и сам. Он магарца вије дражио, па што да бежи. Али чича Лука није много питао ко је крив, већ видевши Кузмана близу магарца измане шаком па га тако ћуши, да су му светлаци пред очима синули. Он бризне плакати и потрчи у школу да се потужи учител>у. На басамацима сукоби се са учитељем и насрне на њега. — Што не пазиш како идеш, лоло једна! продере се учитељ, па измане шаком и наш невини Кузман доби данас и другу ћушку. То је Кузману много било, па оде управо управитељу да се њему потужи, Нађе управитеља у његовој соби и кроз плач рече му: — Молим, господине директоре, господин учитељ ме ћушио, а ја, бога ми, магарцу нисам ништа урадио. Управитељ није знао у чему је ствар; па мислећи да Кузман учитеља магарчи замахае целом шаком и зауши кукавеог нашег Кузмана, и то му је била данас »грећа ћушаа ни кривом нк дужаом. Ето видите, тако невиност страда. »у.

Попови и калуђери. У једном друштву било је и попова и калуђера, — а баш је случајно био часни пост. Домаћин изнесе лепу шунку баш сад скувану. ■Сва соба замириса од ње. Домаћнн нуди госте. Попови уздахнуше па рекоше: „Ми не мрсимо". А калуђери окренуше на шалу, па рекоше: „не мрзимо ни ми". — ЛИ.

Наше смијање. На игранци вртило се много; чинио је Неца што је мого, окрет'о је редом сваку даму, ускиптео у заносном пламу, па сад ено посрну и — паде, а дворана већ се тресе сва, од стогласног: „хахахаха — ха!!"

Наш дипломат, госнодин Миланко, он се само смешка, фино, танко, усне тек се ио мало развлаче, ко' да хоће друго што да значе, руке крши, ломи прсте вите, јер он само смешити се сме; ево 'вако: хехехехе — хе!! А тврдица паш кир Дима стари, тај за смеј вам слабо баш и мари, њему само да је доста пара, да се с' њима слатко разговара, бројећ банке и дукате жуте, тек се на њих љубазно изкези, па све чини: хихихихи — хи!! А наш добри чика Арсеније, сав се тресе, када се насмије, игра трбух, а очи му пуне, из весеља и суза му груне, руке склапа, за трбух се држи' на лицу му блаженство је сво; све се ори : хохохохо — хо!! Пред судом се хула Јоја брани има жену и децу да храки, па нек милост судије имаду, — та и други још и више краду, али суци веле на тенани: ,/гри године" на кукњаву сву; а Јоја ће : „хухухуху —■ х у!!" Др. Казбулбуц. Правила (са изузетцима). Не ваља бити брзоплет. — (Али то правило не важи и онда, кад жена чарапе плете).

Треба ићи трбухом за лебом. (Осим ако печење стоји десно, лево или одостраг).

Не треба бити назлобрз. — Тако је. (А ш пожарници (ватрогасци) могу бити и назлобрзи).

Није лепо видети кад ко иде натрашке; (осим ако је ужар).

Не дирај у свеца; (осим ако си у Угарској владика па желиш бити наименован патријар).

Не ваља терати ветар капом. (Али ак® га тераш на своју ветрењачу, онда је добро).