Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 22. ЗА 1889: 171

1*1. Депортација не испада увек сретно за руком. И карловчаии су хтели у цркви сахрањеног Анђелића у порту да депортирају, али то су морали оставити до бољих времена.

Милан грсф Таковски отпутовао је „муњевитим влаком" из Београда. Ако има какав још муаевитији влак, тиме треба да се краљица мати своше сину врати. А. И прва и друга муњевитост расчистиће ваздух у Србији.

§. Отац Василијан желео је негда да постане румунским владиком. Ако Румуви за њим уздишу, ; радо ћемо им га поклонити, али са условом, да вам ! га други дан не врате.

©. ОЕОга пазоЕачког Шмауца, што се усудио српс ко вар. позорвште погрдама вређати, ваљало би затво рити, али у вавву меважерију. Силан би народ ишао ва чај хец, и овда би тек имала смисла она лепа пословвца: грош хин, грош хер, да видимо и то звер.

1$. Један је Енглез измислио апар ат против болести срца. — Код нас кад се срце разболи лечи се простим пољупцима, без икаква апарата.

0 ° 0 . Ја не знам за што су Пери Тодоровићу дали вадимак „фрајлица", и то сад, кад нити је фрај, вити има лица (образа). „Давањем фанале! ?" усуди се запитати мајор. „Господине мајоре!!" У те две речи: „Господине мајоре!" лежи читава гомила мргодних ватрометних знакова, и за то се господин мајор одмах тргнуо поправивши се са овим речима: „Фанале ће бити најтачније —" глагол који је овом ставу фалио, мајор је прогутао, јер није знао да ли се то „фанале" зида ил се дува ил се окреће, шта ли се с њиме ради. А његов шеф га мирно и поносно остави у његовом недоумљенију. „На срећу моју" калкулирао је г. мајор „имам ја у томе батаљону капетана Лајтенберга, он је био придељен генералном штабу, пак ће за цело знати шта се ради са тим проклетим „фаналом"; а ко зна можда је то какав коњ, — но коњ не ће моћи тако јако њискати, да цела војска чује. Али ништа, ту ћу бити ја на челу мога оделења." Мало за тим подвже свој глас мајор Дитрих. „Господа компанијеки команданти ! —Господо моја! Мој се батаљон достојао ванредне среће, при сутрашњој маневри, коју ће и сам господин земаљски командант са особитим интересом посматрати, мој је батаљон опредељен да закаже одпочињање. То ће се извршити „давањем фанале" на врху брега Ерстовца и то тачно у 7 сати у ЈУТРУ-

'Ч-. Како се то от, Василијан сетио да потврди избор новосадског проте ? А ми већ и заборавили да смо га избрали. •I : ' . - - • Ових дана мвого се помињала бугарска независност. То се сад свело на праву меру, —: од те велике речи остао је Бугарима само нос (Фердинандов), — ал тај бар није постидан.

Ћира. Алал им вера! Спира. Коме то? Ћира. Учитељима, који су недавно држали скуп свој у Новом Саду. Спира. А што их тако хвалиш ? Ћира. Ти су се људи тако мирно и братски договарали,и свој посао отаљали, као да нису једни „Заставаши" а други „Браниковци". Спира. Имаш право. Од таких учитеља имамо се и ми други чему научити.

Званичан стил. Бирташу Аћиму Водолији допушта се овим, да сме у својој новој механи госте дочекивати, клати, пећи и ку вати, виво и ракију точити, и то све по ценовнику, који ће му овај уред доставити. Има се одма на зид приковати и ве сме се дотле скинути док се дурги не обеси.. . У Глупинцима, двајест левог фебруара исте године. Опћински кмет ЗАРИЈА ВОЛОВИВ с. р. Преписао из не-званичног акта : Др. Казбулбуц. Да „фанале" добро за руком испадне, за то ми је одговоран г. капетан Лајтенберг." „Молим понизно, господине мајору, шта је „фанале?" „Господине капетане Лајтенбергу! Ви ме видите врло изненаћева. Даклем ви ни то још не знате шта је „фавале." Са овим несмишљеним питањем изнели сте на видгк своје ужасно незнање и то службено пред толиком господом. Ја хоћу за сада, у вашем интересу да верујем, да је узрок томе ваша случајна заборавност, иначе бивам, иначе, иначе, -— али то нек вам је последњн пут — Браштам се, господо моја !" „Но то ће бити красна ствар," умовао је у себи пренеражен капетан. „Од како ме је мајка родила, никад мога века висам чуо ништа о каквом „фаналу;" —а сад треба да га издам; али коме ? како ? на који начин ? Можда ће ми га сутра ко год донети. Али халт! још није све пропало, — имам ја у компанији лајтнанта Грефа, он је скоро изишао из академије. Он то мора знати." Звиждукајући врати се капетан Лајтенберг својој компанији. „Господа компанијски офисири! — Господо Моја, велика, неочекивана почаст излила се на моју компанију. Сутрашња маневра, коју и господин земаљски командант са нестрпљењем ишчекује, почеће се са једним „фаналом." *