Starmali

„СТАРМАЈШ" БР. 22. ЗА 1889 173

Месец и жене, (ПРЕВОД.) У многоме жене лепе, на месец нам личе обоје се својим сјајем, поносе и диче. Обоје су час румени, а за час нобледе, а обоје са в и с и н е, на ц е о свет гледе. Обоје нас развеселе, кад се на нас смију, обоје нас озлоједе, кад се од нас к, ију. Обоје су онде, где се, ведри и облачи, а и једно, к'о и друго себи све привлачи. То је тако.. . Сад би хтео, да се уз то каже, у чему се жена лепа, ^ с' месецом не слаже! Месец воли, к'о што знамо, само четир мене, асваки час мељале би моду наше лепе жене ! Др. Назбулбуц. Из Ваната, Пре неки дан отидем у госте шогору у Банат. Он •случајно није био код куће већ у винограду са целом својом породицом. Док је кочијаш коње сместио изиђем „Господине лајтнанте, хоћемо ли већ запалити „фанале ?" „Анђеле! Спаситељу! Заналити, — хоћемо ли запалити ? пали, брате, запали ако хоћеш и цео брзг, само се пожури, јер још само један минут имамо до 7 сати." „Удесићемо ми све." И старац зграби са оближње н>иве руковед сухих житних класова, саплете од њих дебелу гужву, обеси је на једну грану, загребе по своме ђону једном жигицом, крскац, и запали њоме гужву, која је наскоро нланула живим пламеном, — ал било је и дима толико да смо сви морали кашљати. „Па шта ви то ради|е?" питао је лајтнант зачуђен. в 11а то је," ноучи га подофисир п то је „фанале кад се „фанале" запали онда се отпочне маневра, тако смо ми радили пре своји четрдесет година, после је то изашло V, з моде, јер рекоше: свако оделење треба и само да зна кад је рок да се почне. .Та сам још онда говорио да то неће моћи бити, — и ето, сад смо опет дошли на старе ните, сад се опет пали „фанале?" — Чујете ла, господине лајтнанте, чујете ли, ето нам се већ одазивају, •ето већ пуцају."

на сокак и почнем разгледати село. Наједаред поче добошар добовати и свет (највише деца) поче се око њега купити да чује, шта је ново, па и ја наперим своје уво мислећи, мпжда ћу што и за „Стармали" „штофа" добити, и нисам се преварио. Пошто се сит надобовао — отноче добошар крештећим гласом из неке артије читати: 1) Даје се на знање сваком, да је шваба Киндерман изгубио хоме кад је иш'о на буч у Сајану, исте длаке ко ча'Андријина доруша, а има жиг да опростите сви, који сте овде, ко год писмо покој, ко докаже код кога је — добиће лотре диња. 2) Касапин Иштван спустио месо, на козару може свако пробати. 3.) Дошли комендијаши у село да се продуциру, да скачу, игру, певу и члову, шта ко да, уће унучри, ал поњаву није слободно брисом бушити, ко се увати — доби ће штроф. 4.) Има код општинске куће један дороц сгари ако се нађе газда нек да касиру Штеви Ронђошу два сребра па ће добити натраг. 5.) Господар арендаш у Кикинду има ракије на продај, и на прилику: „комадара" и „прдара" по једну цену по дванајс крајцара литра; а „опаклијара" и „батакуњара" по шеснајс крајцара јопет литра. После има каже он праве „шљивке" и „комовице," ал ја кажем, није то право ништа, све је то чивуцки бућкуриш. 6.) Коме су однели залогу од куће за порцију, нек се пожуру да изваду, јер ћедоћи господар „Ишпиктор" и горчило па ће продати на бубањ све. 7.) Живина здраво цркаву, зато није ником слободно бацати на сокаку, него нека ископу јаму па нек закопу; ко баци на сокаку ил' ти на друм, — биће оштрофован. Кад је свршио изиштем од добошара ону артију и препишем верно, ако опет кадгод будем те среће прибележићу. "|ј.

Фрајла Мила и пролеће, „Ал' је сретпо то пролеће!" — уздисала фрајла Мила, „већ је пуно цвећа нова, шаренила зеленила! а ја јадна још се држим, зимушњега мог мундира; једно што ми и сад вреди, то је моја д и в-т у р н и р а!" Др. Казбулбуц. Невоља с дететом. Мали Милан дошао из школе, приђе мени и озбиљно ме запита : „ Јел' браца ; ко сад лаже ил ти ил' наш господин ?" „За што Милане ?' — упитам га ја. „Ти си ми навек причао да је краљевић Марко био Србип а наш господин нам данас рекао да је он био Хрват," — рече ми Милан. „Ја не лажем а господин се забунио!" — добије од мене одговор на питање. Ј, ВОЦИН-МањИН.