Starmali

188 „СТАРМАЛИ" БР. 24. ЗА 1889.

§. Сегедински кеј се сад тек срушио, јер га је зидао Тисин брат. А да га је зидао сам Тиса, можда би до сад већ и заборавили на те рушевине.

0 ° 0 . У бр. 103. „Бравика" читамо о заклади пок. Марије Трандафилке, да в ти новци нису ни били но тестаменту нокојнице одређени за потпору сирочади. Ти су тек процесом добивеки." — Е, ово је за цело првина, да су Срби у Угарској нешто добили, на што ни права нису имали.

©. Чудне ми добити са тим барутом који се не чује. А није ни истина да се не чује; чуће њега јадне мајке, кад им се једивац из боја не врати.

Поштење неких наших званичника изгледа ми као кукуруз, и то кукуруз здраво искокан.

бр. Бечке новине пронеле су глас, да ће краљица Наталија оживети и подићи напредњаке у Србији. Е сад је извесно да ће краљица у Србију доћи, кад већ ти новинари морају да измишљају што год, чиме да се утеше.

Ч у ј е м 0 да је већ и београдском либералном листу ,Сри. Независности" додијао рат, који српску журналистику срамоти, па је написала ево ово: „Треба искрено признати, да ми трошимо узалуд нашу снагу у сраственој и себичној борби. Програми разнијех странака врло су слични, а странке се тако жестоко боре, као да су туђи освајачи. Новине поступају са политичкијем противницима као са разбојницима и издајицама, а кад би половица била истинита од свега онога што се пише, ми би смо се морали одрећи сваке мисије на истоку. Колико се нас тиче, аи осуђујемо сваки неискрени поступак са политичаијем противницима, Народ је већ сит партајског раздора." Евала јој на тим мудрим и поштеним речима, — — — само нека се чува да је не чује др. Јојкић, јер ваљда ни он не мисли, да је „Стармали* сав „неморал" и „отров" изцрпео.

Грађа за нову ендиклопедију, Неазбучним редом или азбучним нередом, Подлаци = опасни људи. Управо требало би да се зову н е п о д л а ц и, јер се н е могу познати п о длаци, пошто длаку често мењају.

Обала = кад се две бабе цмакају.

Пролетаријат = слатки дани миле младосги.

Празник = цеп учитеља, којн има вшпе деце своје код куће, него туђе у школи.

Субота = компањон једног српског звонолије.

Алатура = Бисмарк, кад даје правац Аустрији где јој је „лепа кућа."

Бригада = порезна књижица.

Потрица = : шеталиште оних новина које лако забораве своју вишу цех.

Свекрва = хијавица.

Сакалудости ђуке Бооиног, чувеног брзоплега. (Стенографске белешке.) „Не могу вам ништа обећати, док најпре не одржим реч." „Ову здравицу дижем и испићу је у позољно здравље наше добре домаћице, која и т. д."

„Фрајлице, је ли ваша госпођа мати ииала дечзце ?"

„Ја би данас био, најмање рећи, архимандриг, само да нисам учио права."

„У томе се ја потпуно слажем с ваиа. Бар ја се слажем ако ви и не мислите тако."

„Пошто сте купои те коње ако су вам на продају ?" „Ужасно су ми тесне ципзле. У таким цчпе1ама радије идем бос."

„Ја перем руке, као Пилат у вјерују?"

„Ја, до душе, Гетеа писам чатао, ал ми је Шилер ипак милији."

„То је заиста ситничка критуација." „Је ли, Младене, јеси ли ти платио моје пиво; јер ја сам још жедан?' „На здрављз ми1осгива! — 0, пфдоа, пардон, ви имате кијавицу, — узииам реч натраг." Сгенографише Амиџа.

Чудноват потпис, „Кућу нашу под бројем 116-тим продајемо из слободне р^ке. АНДРИЈА КАЈДАЧ марвени лечник за себе а за своју сестру."