Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 24. ЗА 1889 18» * )< ,»}»<>^Ј9»$Ф9{<>»9»е9е»е«е»е'»ебе«е4е«е«е«$»б«Ф»е»е«е«е«Ф»е«е»!>»е®е»е«е«е»е»е«е«е«®»е»е»е«е«<>»е49«е»е»е«е»е«<>»»»9»®»е»е»9«««Ф««*>»е«е»е»«»Ф»е'»9»е4е«е»е»е«евез«св«««е«»г

УП. „Швабенберг.* На Швабенберг води нека жељезница нова, Америка што је далња за Европу скова. Уз брдо се краспо диже гвоздензуба права, гвоздени се зуби качи, спушта и пентрава. А ти седиш без по бриге гато махина стење ; није шала, три вагона пуна света пење ; а пут није кратак боме што врхунцу воци, ко га мора пешке прећи у голој је води. . . . Хај какав је изглед диван са овога виса! Хај какав је ваздух красан, што га ту удиса'!! Па какво је ниво текем код „Саукопфа" доле, скупило се света овде са све четир поле; а Цигани гуде, брате, да уши -заглупу; а женскиње у срцу ти дигле праву буну. Чардаш ноге разиграо, букти ватра жива, онај браца, што највећма ноге разбацива, ио носу му видиш да је баш , 1ог23ркбз" — Чива. УШ. „Рајценбад." Та дајте ми једпу каду баш у „Рајценбаду" ; та је вода пуна лека барем за менека. Ал ја видим да и други овде лека траже, српска вода, чиста топла многима помаже. Благо оном ко то схвати и по том се влада ! Тешко оном од ког такав диван извор страда! ! Тако мислећ' ушао сгм дубоко у каду само нећу хладна туша мени и мом наду. IX. Текелијанум. Дошао сам и нред ове српског духа дворе: „ Текелцја учаштим сја и пише са свим горе. Да високо етоји плоча, Текелијна труба, —

ПЕШТАНСЕЕ БУДИМЛИЈАДЕ. ал би могло бити више српских родољуба, који-но би целог века сећао се живо, да је овде доброчинство Савино ужив'о, који неби целог века са свог ума скид'о, зашт' је Сава Текелија те дворе сазид'о. X. „Штатвелдхен." У варошкој шумици је увек тако живо, ту се једу кобасице, ту се иије пиво, ту сам и ја с мојим друштвом почесто ужив'о. Д,о шумице гост'јоница п К,окошињак стари, " ту се опет разно јело врло добро вари, а за мене ни то ниеу баш споредне ствари. Ту музика лепо свира да ти боље прија, час је бурна, а час опет умиљата, тија. Час те дигне у небеса час у понор свија. Чика Пера, чист србенда, човек збиљска рада и његова мала Мика из мог родног града нађоше се са мном овде не баш изненада. Проведосмо једно вече, у „Кокошињаку," однесосмо сву „шнајзцетлу,"" али — — у стомаку, а за спомен још одозго кијавицу јаку. XI. У цркви У цркви сам светој био о Илијном дану, и заиста овој цркви ја не на^ох ману. И лепа је и угледна, макар што је стара, таман згодна да се грешниа с богом разговара. Па је иуна свебра, злата и накита разна, штета што је, тако иуна ипак тако иразна.

XII. Пречасном оцу Кости из Калаза. 'Гебе нађох, часни оче, сред пештанског вељег сјаја; прими поздрав поштоваља из овога далњег краја. Твоје срце моме срц> докрало се врло близу нађох да си бисер-зрно у духовном нашем низу. Српска мис'о још у теби не подлеже у том крају, од многог си много бољи што су у мом завичају. Здраво, оче! — Бог ти дао дуга века, — срце исто, јпто у теби ја наиђох као горски извор чисто. Здраво да си у даљини, али срцем мени близу ! Камо среће да и други другачији никад еису. Прими поздрав, што га шаљем, од срца је, к срцу тежи; у врлини таких људи будућност нам лепа лежи. ХШ. У кафани „код краљице енглеске.' Сврнух, попих шољу каве, Гле и читат' мирно да се! За „шпилтишма" није тишма, Узалудне карте стоје, и билијар одмара се. Нигде ђака, што иначе Овде ситне паре тресу; Зашт' је тако? — просто за то: Нема школе, сад је одмор, ферије су. XIV. Ланчани мост. 0 да лепа, красна моста измеђ' Пеште и Будима ! колико ли, боже драги, ту ланаца дугих има! ? Мост је овај умно зграђен, заиста је чудо право, скупоцена ј' то работа јер је велик здраво, здраво; Али да је јоште већи милији би био мени, то јест да су сви баш ланци у мост овај утрошени Др. Казбулбуц.