Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 24. ЗА 1889. 191

Огледало времена.

Пре десетак дана добило је уредништво овог листа писмо следећег садржаја: Славном уредништву Стармалог ! Пошто је Сгармали у последње време криве појмове и неморалпо народу сејати ночео, то ја као отац за дужност своју сматрам, да бар моје породице врата томе отрову затворим ; — и за то молим уредништво Стармалог. да ми лист шиљати пресгане. С ноштовањем Др. М. Јојкић. Неморал и огров, то су крунне речи, а др. Јојкић је одличан члап Браниковачке странке. Оа тешко да је то могао изустити (а чујем да и ни]е изустио) без знања «воје партије. Ја сам, хвала богу, разним именима грђен од људи као што је Јота ГруЈић, Аца Зуб, др. Стева Павловић и Гош од неких других њиховога соја и рувета. На то се нисам никад осврнуо. Сад ми се са друкчије стране у лице баца да сејем н е м о р а л и отров. Ово је трећа година како се систематски рад,и, да ја своје уверење и своју самосталност нотчаним странца, које рад у многоме ношгуЈем али јој све одобрити не могу, да се упрегнем у таљиге безобзирне партајске сграсности, против чега борити се држао сам за свету дужноет. Ово Јојкићево писмо тек је само последња горка кап, којом се та чаша прелила. Девет дана и девет ноћи премишљам о томе, — више пута сам седао и дугачке изЈаве написао. Но све сам их после иодерао, бојећи се да од зла горе не направим. Сад сам хладнији. II ево моје добро промишљене одлуке. Са људима сам се борио, са зољама се борити не могу, — пит је моје здравље за то, нит моје године, нити мој темпераменат, ни моја снага, ни моја прошлост. Кад би могао „Стармалом" наћи подесна уредника, овога би часа одступио, и сињи би ми камен са леђа пао. Овако ћу издурати још до краја годиае — па онда збогом „Стармали". Јојкићев је потоњи ударац победио, — ал на тој слави ја му не завидим. Др. Јов. Јовановић.

У ч и т е љ: Милице, кажи ти мени, кад ти од мене до€ијеш пет шљива па сви пет иоједеш, колико ће ти остати? Милица: Пет коштица. Созврљонц.

Развод брана. Снаш' Јула. Господине прото, ја хоћу да се раставим од мога мужа. Није друкче, — мора да буде. Прота. Није то тек тако, — казати „хоћу," а не казати за што. Па за што хоћеш да вас раставим ? СнапГ Јуда. Ужасно пије. Увек је пијан. Прота. Али снаш' Јуло, мети руку на срце; чуо сам ја, ни ти не мрзиш вино, шта више и ти се опијеш и то бива здраво често. Снаш' Јула. 11а баш за то не ба смео он пити. Неко тек треба да је трезан у кући.

А. Шта си ноћас снивао ? Б. Па зар не зпаш?! Та снивао сам да смо заједно, ја и ти возали се на доминовим каруцана, — па још смо се и изврнули. А ти сад још пигаш шта сам снивао!

Управитељ апсане (једном новајлија). Ви ћете овде морати радити, да не трошиге време у залуд ? НовајлиЈа (весело). Мо.тил покорно ја сам црквени певац и разночим новине. Друго ништа не знам.

А. А Како је, пријатељу, са твојим најновијим романом ? Иде ли ? Романеијер. Бога ми траљаво. Мој јунак пао у неку провалију, — па сад не могу да га извучем.

I. Другарица. Ти си, слатка моја Аделко, канда малко непостојана у љубави. II. Другарица. Вараш се, драга моја, Ја сам у томе погледу постојана. Ако нисам верна љубавницима, ал сам увек верна љубави. Питали газда Пају је ли му тачан нов послужитељ. Најтачпије створење на овом свету. У јутру у 8 сати је сваки дан редовно, неизЈСтавно — пијан.

Учитељ. Драга дечице, сутра ћу да вам причам о Колумбовом јајету и да вам покажем како је то било. Зато нека ми сваки сутра донесе по једно јаје. Ако се деси да ко год нема јаја код куће, тај може донети и коју јабуку или мало сира. (И. В1.) Новије књиге и музикалије иослате уреднишшву на ириказ. Лазар. Трагедија у пет чинова. Написао Милош Цветић. (Ова је књига награђена из књ. фонла Илије М. Коларца) ii. издање. Београд. Штампано у шгампарији краљевине Србије. 1889 Цена (?). О вјеридби Н>. Светл. кнегиљице црногорскв Милице са Њ. Ц. Височанетвом вел. књазом Петром Николајевићем. Пјесма од Радоја Црногорца. Сложио 1., за мушки збор, 2 , за гласовир Ј. Иванишевић. Цијена 2 дин. или 1 фор.

..'ззг* Јо'Јј се могу добити сви бројеви г Стармалог* од почетка до данас.