Starmali

196 „СТАРМАЈШ" БР. 25. ВА 1889. )«9«9«9«9«в«9«9«4в!>«?«Ф»»«Ф9««?«в«««в«в«б«5«в«»бЛ>в««в«»^>5<!в«(«»}9Ј999^Ф«вве«9в9«Ф»^^

„тебе" четврти падеж ! Нека запита којега шатриначког првошколца, пл ће му казати, да то није четврти, него други падеж. Ако не верује века узме женског рода реч, па ће видети, да се каже: против ње, против његове жене, против судске пресуде и т. д, а тек ће допустити, да „ње" и жене", „пресуде" — стоји у другом падежу а не у четвртом! Овај пак „трећи" падеж Хрватски не тиче се речи „против", него они кажу „проти", и та реч стоји са трећим падежен. Н. пр. „Нагргауа рго Јуапи Кокапи. . ." („Оћгог" бр. 213.) Ал нарзвно, „малени поп сремски" читајући тај пример, мислиће да је ту реч о каквом проти (протопрезвитеру) Ивану Кокану ; ал ту му онда не помаже ни Липик!

Л у т р и ј а, Снаш' Мила нешто од мужа крије, (а то, да боме, паметно није!) све нешто трчка до бабе Соје, од које сви се мужеви боје: види се, нешто шурује Мила, ал' ипак није смотрена била. „Решконте" неке мужић јој нађе, кад једном збиља тражити зађе, лутрија пуста Милу је смела, а баба Соја савет донела који ће број се за цело вући, с' којим се добит мора извући. Чудно је збиља! Толике новце ( до сад је Мила кришом утукла, а данас џабе, још прије зоре, лугрију грдну, јао, извукла! Др. Казбулбуц. Блажен осмејак. — Очи јој се замутеше. — Мртва је. Ипак ју је много већма волео, него да би јој могао рећи: не волем те. „После године дана. — Виндзорски парак. — На клупи под горостасним храстом. — Павао и Јулија. Човек претовареној савести својој. — Све јој исповеди. „Дужност ми је била да јој признам грозну истину, — за то што сам је ипак волео, ваљало ми је признати јој да је не љубим." — Долази до очајања. — Јулија је поштена женска, њена здрава природа погађа пут. Ухвати обе руке Павлове: „Несретни мој пријатељу! Заблуда је била, више заблуда него грех, — ал то си ти скупо платио. — Што је било, било. — Сузе наше нашим драгим покојницима, а живима права која живот даје. Ја те много већма љубим, но да би могла рећи да те не љубим ! —■ — * Ето то вам је рукопис господина професора. Истину казати, ја још до сад не прочитах роман у три свеске за тако кратко време, као ево овај сад.

Досетке, наивности и др. из дечијег света. Мали Паја. Ја пмам већ шест година. Мали Стева. А ја имам већ пет. МалаВида. Од куда ти да имаш пет, кад имаш само четири! Мама је родила Пају, ца онда је читаву годину дана бадава стајала, па тек онда си се ти родио. Др. Казбулбуц. Летос, кад је била највећа врућина, донесе слушкиња у собу у једној флаши ледене хладне воде и метне је на стол. Тетка Јуца погледа мало после флашу и рече: Гле како се ознојила! То је чула мала Кајка, па је о томе премишљала а напокон запита: Је ли, тбта, зар и флаша пије од зове теј?

Кајка има унцвутски обичај да се каткад учини, као да је нешто друкчије чула него што се рекло,ал то увек испада у њену корист. Једаред донели из вивограда пуну корпу јабука. Тета је запита : — Хоћеш ли ти, Кајка, једну јабуку? — Нећу једну; то ми је мало. — Па хоћеш ли две? — Па хајде, добро, кад си тако добра, а ти ми дај све. Ник

Мали Драгица дође тетки Марији и заиска да му да један „сексер". Тетка хтеде да му да крајцару, ал Драгица неће крајцару хоће „секеер." „А за што ти, Драгице, хоћеш баш „сексер"? „За то, јер „сексер" још никад нисам имао."

Кад је мала Јулка чула да се сад праве точкови, бурад, ћупе, па и потковице, све од артије, као малко и радосно запита мене, свога ујака: је ли, ујо, па на чему ћемо од сада писати ?

Ручак је већ био донесен на стол, само треба да се седне па да се једе. Мати запита децу: Јесте ли очитали оченаш. Сва деца одговоре да јесу. Само Јулка дода: Ја сам очитала два оченаша. А за што два! Јер сам данас здраво гладна. д. п.

У нашој соби у прочељу виси икона домаћег патрона св. арханђела Михаила; ту сам слику, а нарочито архангелов мач, морао више пута тумачити нашем малом Милошу. „Па за што је тај мач тако црвен, па за што је тако искривудан?« Ја му реко да је тај мач од пламена,