Starmali

198 ^СТАРМАЛИ" БР. 25. ЗА 1889.

Слушао га неки, који нема плате, а бриге га веће, него Коју клате; Па му рече: „брајко, не претеруј слепо, ипак имаш нешто, па и то је лепо!

»вДа, дакако, јесте,'"' — вели на то Коста, „„Љпо је до душе, али није доста "

Др. Казбулбуц.

Оакато-верни преводи, Кгирре1ћаЛИ;геие ШегШћгип&еп. I. Ако те макнем овим вилама, нећеду те ни сви пилићи покупити. \Уеш1 јсћ 1)1сћ \\ г е»гиске гп11; сћсвеп Нехеп, \уегс1еп Б1сћ а11е НапДеЈп п1сћ1 гизаттеп ккићеп.

II. Мајсторија козе пасе. 1)1о Ме18(;егксћаЛ л\ г е1с!е1 21е§еп.

III. Та иди, што не седнеш, стани мало! 8о §еће, тагит зе^гев!; Би Б1сћ гисћк, зћеће \\геш§!

IV. Чујеш драга, за тобом умрећу! Нбгз1 1)га§а, п а с ћ I) \ г \уег(1е 1сћ з^егћеп.

V. Ви ћ1а1 еш аћдеДгећкег 8рИ;гћиће! Ти си један одврнути шиљасти дечко !

VI. 1Лсзе Ггаи асћпе^Лек зсћгескћсће 6е81сћкег. Ова госпођа сече ужасна лица!

VII. 1Јег Наизћегг 1еће ћосћ! 1)ге1та1 ћосћ !! Куће газда нека живи високо! Три пут високо !!

VIII. Ви ћ1з1 тћ а11еп 8аЉеп дсзсћипег! ' Ти си намазан са свима мастима!

Др. Казбулбуц.

Бива то већ. тако! 5 г мрла снаш' Вата, ('Бог нека је прости) па свануло чисто, њеном „верном" Кости. Ал' не прође за тим ни недеља шеста, а Коста у „ мраку гушћем и од „теста". Питаћете: како ово да се збуде ?. , . Једном фали свако, ал по два пут

они премудри

1 !

Ала је добар!

Картао се мајстор Коста са још два пријатеља. У кавани за другим столом „дишпутају" се два Чивутина о својим .кшефтовима", па дигли ларму, е мислиш, да су на „берзи". Бадава их је и мајстор Коста и други молио, да ћуте, Чивути к'о Чивути; мало се утишају, па тек опет удри / ларму. На то ће мајстор Коста дозвати келнера, па ће му сасвим озбиљно рећи: „Иди, молим те, па ћуши ваљано и једног и другог на мој рачун, а ја %у ти то — вра-

тити!

/ /«

Др. Казбулбуц.

Не знам, је ли келнер на ово пристао, ал Чивути су ућутали. Др. Казбулбуц. Шегртско мудровање. Је ли Тошо, кол'ко има богова? запита један шегрт другог неког шегрта. Тоша одговори: па један, ваљда си чуо и у школи. Па за што онда мој мајстор псује мени час бога очиног, час маминог. Е мој Мишо, то ја већ не знам, то мораш твог мајсто ра питати, одговори Тоша. Ђ.

Није благо, „Није благо ни сребро ни злато!" многи од нас врло често пева, ал' му душа за „не-благом" овим, и дан и ноћ непрестано снева! Др. Казбулбуц. При ручку. Отац. А шго си се ти, Тошко, тако свуждио ? Тошко. Нисам доста ручао. Отац, А ја би рекао да си данас баш много јео. Тошко. Е, ал још ме не боли трбу.

Болеона му жена. Један сељак дође ноћу лекару да га зове својој кући и почне полако куцати у прозор. Куцкао је, куцкао и дуго тако, док се лекар није случајно пробудио; отвори прозор и запита, ко је и шта ће ? Сељак одговори: ја сам, господине, молим вас да дођете к мени, жена ми је на умору. Па је си ли већ одавно овде ? запита лекар. Та има већ два сата. Па што ниси здраво лупо ? Та бојао сам се, да вас не пробудим, одговори сељак. Можда је већ до сад и умрла, рече лекар. Е, да, настави сељак, не бојте се, остао је тамо мој комшија, да је донде забавља док ви не дођете. Прибелижио Ђ