Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 28. ЗА 1889. 223

Досетке, наивности и др, из дечијег света, Једног лепог вечера прошле вакације, иедео сам ја и моја мала сестра Милева пред вашом кућом. Говорио сам јој о меседу, па између осталога реквем јој: „Видиш како се лепо вечерас види, готово као да је дав, а то је због тога што је вечерас месец пун." Она се мало замисли па ће ми рећи: „А је ли, браца, чега се месец најео кад је пув." Дане.

Учитељ тумачио помрчање сунца, али ђак Милан није баш јако пазио што учитељ говори; за то учитед> после баш њега прозове и запита га : кажи нам сад ти, Милане, кад бива помрчање сунца? Милан. У вече, П. М.

Мати. Децо, данас је велики петак. Даиас нећемо иишта јести. С о ј к а (забринута). Е, ал ако огладнимо !

Сојкин отац спремао се на далек пут, преко мора. 0 томе свом путу разговарао се са једним својим пријатељем, и овај га запита, да ли се боји буре? Сојка, чувши то питање уплете се у разговор и рече : Е да, имамо ми у подруму велико буре, па тата се не боји њега. Је ли, тата, да га се ие бојиш ? Др- М-1». Без термометра. Саветовао лечншс некој госпођи кад је почела неговати своје прво дете, да воду у којој купа дете удешава увек по термометру. На то ће приметити бабица која се ту десила : — То су излишна закерања, господине докторе. Кад дете поцрвени као рак, онда се већ по себи заа, да је вода сувише топла; а кад дете помодри, онда је то опет доказ, да је вода и сувише хладна. — Па нашто ми је онда диплома, кад још ни то не би знала. „Бич."

Пресуда Фридриха Беликог. За владавине Фридриха Великог усуди се неки приватан човек А. Б. те покуди берлипски магистрат, а имао је нешто и разлога по којем је то учивио. Магистрат се нађе увређен и тужи тога озлоглаголатеља самоме краљу. А краљ прочита тужбу и написа својеручно под њу ову пресуду: „Ко хули бога, то је луда, а луди нема суда; ко хули краља, краљу не може ништа нашкодити, <Је та раг! нека му је просто ; али — ко хули Берлински магистрат тај ваља да се најстрожије казни. Тога хуљова А. Б. треба 4ои1; <1е зиНе отпратити у Спандову и ту у граду нека буде пунихпет минута затворен." н. Ф

Још се могу добити сви бројеви

Три јунака над јунацима. Две велике војске сткјаху једна према другој. ' Још који часак па ће се битка почеги. На једној страни (не знам на којој) стајала су три Јеврејина, један до другог. На ову тројицу наишла је така дрхтавица, да су се оближњици њихови морали и у најозбиљнијем часу насмејати. На то ће један Јевреј рећи: „Шга се смејете? Истина Је да моје тело дрхће, и то дрхће од страха, јер предвиђа опасност у коју ће га довести моја храброст." Други Јеврејин рече муцајући: „Ви мислите да ја дрхћем. Варате се. Моје се тело тресе од саме помисли, колико ће непријатељске крви данас пролити моја бритка ђорда." Трећи Јеврејин (цвокоћући зубима) рече: „Није то дрхтање што ви на мени видите. Моји мишићи скачу од весеља, пред славом коју ћу данас извојевати. И четврти је Леврејин био у истој компанији, тај је викао и преклињао: „Пуштајте ме кући, ]ер да историја не забележи грозна дела, која би ја данас починио.

КЊИЖЕВНООТ. ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. И за јевропску политику у опште и за нас Србе посебице, Македонија и Сгара Србија од пресудног су значаја. Сваки ко пажљиво прати развитак догађаја на балканском полуострву, знаће, да ће се будући велики источни догађаји врсти око и за те две старе класичне српске покрајине. Оне су за будући наш развитак одлучујуће. Развијали се догађаји ма у ком правцу, ми њих не можемо и не смемо никако испуштати из вида, пошто све више и више постаје очевидно, да има страних политичких ст;,уја, које отворено смерају на то, да оне старе српске покрајине отуђе од нас, не само у политичком, него у народносном смислу. Ми морамо то сузбијати свом снагом и свима потребним средствима, ако желимо у опште, да се осигура државни живот Србије. Са тога држимо, да је нужно што боље и што свестраније упознати наш свет са тима српским покрајинама, те да и онај, који је мање посвећен у историјске и народописне појединости, вити, у коликој су мери оне кост од наше кости, крв од наше крви. С тога сам се одлучио, да преведем и изцам на свет велико дело, које је ове године изишло на немачком језику од Спиридона Гопчевића „Македонија и Стара Србија." Познати путник г Гопчевић описао је у њему са свом брижљивошћу и савесношћу све шга је видио по, и шта је знао о Македонији и Старој Србији. Ево у кратко садржине овога дела: ПРВИ ДЕО. „МОЈ ПУТНИ ИЗВЕШТАЈ". 1. Шта је писца побудило, да је путовао по Македонији и Старој Србији ? — II, Пут Зибевча. — III. Кроз Стару Србију. — IV. Кроз Тиквеш. — У. Кроз Македонију. — VI. Шетње по Солуну. -- VII. Халкидика. VIII. Из Грацаа у Ракље. — IX. из Ракаља у Црилип. X. Прилип и Крушево. — XI Мурихова Ба буна и вожња Стармалог" од почетка до данас.