Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 32. ЗА 1889 258

ми да се тоциљају, гего ће другоме продавати бсМШзсћпћ-е. Уредници шаљивих листова, кад виде вејавицу, отвориће прозоре не 6и ли мало и у њихову одају навејало вица. Сад је сезова и за беседе и друштвене забаве. 0 томе ми је моја жена сивоћ о вечери напунила и уши и главу, — и ја кад легох спавати сневах све о саким беседама и друштвеним забавама. — Чудан сан. Сневам ја а вапш нозатворани несретници осетили да вм је с оне страве браве дуго време те хоће да ааду једву беседу, ковцерт или тако нешто. Ве1) су издали и програм, који овако гласи: Ми доле (фалично) нотписани приређујемо ДРУШТВЕНУ ЗАБАВУ на коју позмвамо сваког који другог посла нема. § РЈ ^ .^ Чист приход век иде куд хоће, јер га неће ни бити, а нечист иде у корист државне идеје, која је због нас мвого штете имала. Ево расзоред (јер ми волемо кад се распадне ред): 1., Милан Грозни пева: ,Ништа лепше од слободе, — зар је боље битп роб?" Шева му секундира. 2., Стојавовић (обрвјан да вам се боље допадве): Игра соло чардаш и намигује на „Пешт. Ллојда". 3. Лемајић, држи дугачко предавање како се богослови васпитавај). 4., Јота пева : Терај куме логова преко тога корова; далеко је Митровица, ди се кува киселица. — Немој ни ићи у Футог, рече ; нема тамо берићета, у свакој те авлији поздраве најпре вашке, а за тим наори грдњом и псовком. Је си л' се набрао меда у Новом Саду ? Велизар прогунђа неколико речи и убрза кораке, а вавдрокаш га стаде зачуђено гледати. — То мора да је почетник, промумла у себи; још је нрилично и обучен. Кад му стану вашке кројити чакшире, изгледаће друкче. — И тај ме држи за вандрокаша, говорио је Велизар волугласно; но то би ми још требало! Јаидемусело, да се вакупим одушевљења а онај надерани паор у мало што ме није ошинуо, а овај опет .... но, то би ми још требало. Да метем загасити цвикер на иос, ваљда ћу им већма импонирати. Велизар извади загасити цви ер из џепа, али како је био узрујан, иепусти га и цвикеру се разбије једно стакло. — До ђавола! поче псовати али се брзо умири. Та то је истекем добро ! Сад имам и лирско и трагично расположење у исги мах на носу, то јест, у себи, те не морам мењати цвикер. Ова празнина замењује обичан цвикер, И Велизар подиже поносито главу и поче иоузданије корачати. Имао је до душе и узрока поносити се и бити уверен о својој неодољивости, јер кад је био близу села, сретве две жене, које су векуд хитале. — Јух, друго, рече једна и гурне ону другу; гле овог ћоравог вандрокаша!

5., ђура телохранитељ декламује: Нетефијевог „Луду* (како су га други научили). 6, Арадски свира у цитру: „Сеоски сам лола ја". 7., Шева. Јодлује тужну енглеску песму „О јес, јес, јес!" и брише сузе са „Нашим Добом". Кад се то сврши онда се забава затвара, а тако | исто и представљачи. Тако сам вам ја сневао, — па зар то није оезонмесиг!! П у С Л И Ц е. Д. Но ако је ико мргпав, Тиса бага није дебео. Али шта тај човек м<же (на сабору) да прогута, то је за дивно чудо. ©. Лемајић се зове Лемајић, а истражни му судац зове се Т у рели. Не би ли приличније било да се онај први зове Т у рели а судац да се зове Л ем аји ћ !

Д. Кажу да се дух не може ухватити. Јест да. А да ко је то сад у затвору, него Анђелићев дух.

&1. Јота доказује да он Анђелића нвје никад хвалио, — ни пре рођења му, ни после смрги му. §. Предлог браће Хрвата врло пам је драг. Само би волели, да је и Мажуранић на оном писму потписан. Јер чудно је то да још за његова живота други ране замазују, које нам је он задао. — Биће то каква лудоглава фркафуља из вароши, али ћорав је на сваки начин, одговори друга. Велизар скиде лагано цвикер с носа и тури га у најдубљи џен свој. Лице иу у тај мах није било ни лирски ни трагички расположено, већ прозајички глупаво. Није ни говорио ништа, ни гласно, ни полугласно, ни у себи; али је нешто лакше корачао. Кад је ушао у село, поче распитивати за кућу свог пријатеља ђоке. Једва је нађе, и то случајно, што је ђоку затекао на улици. — А гле Велизара! Од куд ти? —- Из вароши. Дошао сам теби — То и је мило. Хоћеш бар остати који дан ? — Видићу. То зависи од одушевљења. — Каквог одупивљења? — Теби ћу открити тајну, али немој ником казати! — Ваљда те не тражи полиција? — Каква нолиција! Ја купим одушевљења за књижевност, за песништво. —- А ! отегне ђона и погледи сумњиво свог пријатеља. — Него да уђемо у собу. Знаш, на путу сам се угрејао и сав сам прашан. Пријатељи уђу у собу и ђока прикаже Велизара својим родитељима, сељацима, који су стекли лепо имање те могу једног сина школовати. Газда Митар и газдарица Јула приме госта нријатељски и позову га, да остане код њих.