Starmali

„СТАРМАЈШ" БР. 34. ЗА 1889. 271

ма, и помисли да је крадљивица у шуми, где ју је јуче нашао, морала прибежиште тражити; зато заповеди слуги да упрегне и да гледи да је ухвати, те тако ако је могуће да снасу што је украдено. Кочијаш по зановести отидне у шуму, и заиста безне тако сретан те је нађе; сиђе с кола и у тај тренутак, жад ју је хтео на кола бацити зграбе га четир гвоздене руке, и почим га добро излемаше, поседају „с милостивом" ва кола и побегну. Док се ово у шуми збило имао је г. Иера у биртији са свим други догађај. Његова жена у нежној чежњи очекивала га је још пређашње вече, али кад јој драги жужић не дође, помисли, да га је каква непогода у путу стићи морала. Целе ноћи није оком тренула и тек што петли запојаше, устане, обуче се и пошета своме милом сунругу у сусрет. Тако дође и до ове дерне гостионице, где баш хтеде упитати за г. Перу Мамлазића, кад га наједаред опази без капута, а држећи мало дете на руци, нешто нсује и гунђа. Нежну појаву овога састанка описивати нећу, само сам слободан примјетити да изненађење с једне као с друге стране бејаше огромно, док најпосле кочијаш без кола и коња не дође и своје грдно страданије не исприча. Г. Мамлазићка не знаде се одма одлучити оћели у несвест падати или ће своме „драгом мужу" очи ископати. Г. Пера Мамлазић пак запушивши рукама уста раздреканом детету, једио се грозно на своју хришћанску -ЈБубав према ближњима, због које је данас тако љуто награбусио. (С немачког.) Банађанин.

Страшан двобојник. Официр Н. Ала, бога ти, пријатељу, би ли ми знао казати, ко је и шга је онај црни човечуљак, што тако саркастично на нас погледа. Имао бих вољу да се с њиме нрошалим, да га иозовем на двобој. Официр М. Окај се шале с њиме. Виш, тај мали човечуљак, то је најопаснији двобојник у шшој целој околини. Оф. Н. Та ваљда вије! Та жгеба, тај кепец. Оф. М. Жгеба хин, кепец хер, ал што ти рекох, тако је, и није друкчије. Ко је год с њиме посла имао, "гог је на брзо црна земља нокрила. 0 ф. Н. Па до сто врага, ко је онда тај човек, и шта је? 0 ф. М. (Ш/шне. му). То је наш нови окружни лечник. Банаћанин.

Еако су насела два Чивутина. Код нас у Вршцу има један човек, који је далеко чувен са његовим досеткама. Мајстор Чока, тако се он изволева звати, ма да је сирома човек, он је ипак свагда добре воље; од њега ће те увек чути: божија је то воља, да сам ја сирома, јер да нисам ја, морао би други на мом

месту биги, сви не можемо бити богати. Од заната је мајстор Чока ћурчија и врло је вешг мајстор, њему нема равна који ће боље да сашије мађарску опаклију. Једног легњег дана када не имађаше баш посла, пођв од куће, да се мало по вароши прође. Кад је дошао до мале пијаце, задрже га два страна Чивутина и ослове га овако: молимо вас незнате нама кажеш, ко може нас води у Панчеву ? Мајстор Чока, је узгред буди речено, и антисемита, ма да му је кућа међу Чивутима; па да би Чивуте насадио, одговори им, да ће их он у Панчеву водити. Чивути се норадоваше што не морају дуго тражити, запвтају шта мајстор Чока иште до Панчева. Шест фор. одговори овај. Чиве се згледну, те се морало приметити на њиховом лицу, да им цена годи, јер знају, да се обично за кола 8 — 10 фор. плаћа, па ипак покушаше да нешто одкину, али мајстор Чока им рече, да он не би њих за 6 фор. водио, да има друга посла. Чиве пристадоше. Мајстор Чока заиска једну фор. канаре и позове их у оближњи бирт да само вруштукује, па ће се одма кренути на пут. Кад су ушли у бирт, мајстор Чока заиска једну порцију паприкаша и једну литру вина па се онако својски ноткрепи, приметивши Чивутима, да му сад ни ручак не треба, издржаће до Панчева. — Мајстор Чока позове бирташа те изплати „цех" и крене са ЧивЈтима из бирта. Кад су дошли на сокак, замоли Чивуте да га мало нричекају док оде нреко код шгрангара да купи два „улара". И збиља отрчао је до штрангара и кунио од оног новца што му од капаре заостало, два „улара". Кад се вратио натраг приђе Чивутима и сасвим озбиљно рече, да скину шешире да им проба уларе, јер без улара неће да их води у Ианчеву. Кад видоше Чиве да су насели, почеше да грде и оду у капетаиију да мајстор Чоку туже. Чока позват, дође у канетанију и иснрича како је погодио да Чивуте у Ианчеву води, а за своју сигурност да му не би побегли, купио Је два улара. Он вели није одустао од погодбе већ они, па су још тако дрски да њега туже. Како је суд решио, незнам. Созврљонц.

Одговори админиетрације „ Стармалог." Г. Меланији Коларић, Сомбор. Немате право што се љутите на опомене наше ради уплате дуга. Ми смо Вам више иута писали, па то није номогло. Нити посласте новац, нити одговористе. Кад смо Вам попретили да ћете доћи међу филоксерске дужнике, онда одмах аосласте новац са једким узвиком „срам Вас било! О како сге благообразни, њежни женски створе! Г. Драгољубу Живковићу, пароху, Беодра. Примида смо послата 4 ф као Ваш дуг, за који смо Вам више аута узалуд писали. А шго наше опомене називате безобразним^ то одбијамо на дару Ваше часне браде.

Још се иогу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.