Starmali

„ОТАРМАЛИ" Г,Р. 35. 36. ЗА 1889. 283

Досетке, наивноети и др, из дечијег света. Наша баба Дога има преко седамдесет година, па није се ни чудити што ју вид по мало издаје. Али она хоће још једвако да шије, — и то без наочари, II ономад је нешто спремила да шиј >, а моја сестрица Даока до: ишљанка игра се око ње. Баба Доса поче да се вајка: „0, о, не могу да уденем у иглу, видим две игле !" А Далка ће на то: „Пазнаш шта, баба, удени најпре у једиу, па онда у другу."

Данка, кад је почела проговарати звала је воду виво. После годину дана поче опа увпђати, да цео свет са речи вино са свим нешто друго означааа и то као да јој није било право; но ипак се још држала свога речпика. Али ми се стависмо у онозицију, па кад она заиска „вина" (т. ј. воде) а ми јој дадосмо права вииа. Она се онда расрди па рече : „Нецу татина вииа, оцу Давкина вина." Зимње доба. А пећ се изхладила. Мати рече Данки: Иди, дете, реци момку пека види у фуруну (а тиме је мислила да мало боље заложи). Дапка оде и рече слузи материну заповест: да види у фуруну. Слуга баци сламе у пећ и зажмури, да му не би ишао дим у очи. А Данка њему: А што жмуриш, кад је мама рекла да видиш у фуруну!?

Кад су Данки дали први пут да окуси сладоледа, она испљуну вичући: Ајао, пече, пече! — Али ипак јој је нешто остало у устима, и она осети да је слатко, Њој се разведри лишце и рече: „Дајте ми још, охладило се већ." Дошла нека Циганка у кућу да проси. Наша ју мати запита је ли гладиа. Циганка рече да јесте. А Данка повуче матер за кецељу говорећи: „Уф, ала је црва! треба да јој дамо млека." Мали Станко (син учитеља каменичког) био је болестан; кад се почео опорављати, лечник нареди да му се даје по мало добра стара вина или „ауспруха". Родитељи му и то купише, ма да није било јефтино. Кад му је мати у ракијској чашици први пут ту понуду донела, рече му: „Ево ти, синко, и вина" на оида узданувши за потрошеним новцем дода: „ал је здраво папрено." — Док је оаа то рекла, Станко већ еспио чашицу и матери одговорио: »Није, мама, папрено, него баш слатко."

Кад је ове године пао први снег мала Јуца донела из авлије пуну шачицу снега, па своме оцу, који ју је узео на крило, поче снегом лице да м^же говорећи : Сад ћу ја да те блијем. М—- "ћСгарији се разговарали о разним новостима и не пазећи да је ту мала Јуца, па да их и она слуша; међу осталим рече неко: „Дакле и „Шеву" су затворили!" А други неко запита: „А где су га затворили?" — Јуци се то питање учини са свим излишно

па одговори оштро: „А штопи таш, ди су шеву затворили, — у кавез," М — "ћ. Прале се кошуље. Мума седи па гледи шта се ради. — Е, лако је то тако седети, него дед се ти засучи, па и ти пери — рекох јој ја бајаги озбиљно. — Нека, нека, праће она док нарасте — бранила ју је праља. А мума ће на то: — Е, а како да нарастем, кад ме Жарко све прискаче. /ђ. Л.

Славко је, морам га одати, мало непослушан; па и кад послуша што, воли он да зна, за што ради оно што су му казали. Једном у вече мстпула га мати у кревет да спава па му каже: — Хајде сад кажи: Боже помози ! А он кратко: — Ја не ћу. — Но, немој да будеш неваљао, већ кажи што ти мама каже. — А за гато да кажем то ? — запита он. — Па за то да те Бог чува — одговори му мати. А он ће на то безазлено: — Е, а што онда плаћамо боктера да нас чува? Љ. Л.

— Нису ти лепе ципеле, — рекох јој ја. — Па кад су старе — одговори она. — А шта би радила, кад би ти ја купио нове ципеле ? — Е, па обула би их — одговори она брзо. љ. л.

Дошла Милевица стрини, а стрина баш сецка шећер. Стрина, шагвивчина, таки запита гошћу: Хоћеш ли комад или хоћел парче шећера ? Милевица се нашла мало у неприлици, шта да одговори. али се брзо иввуче из те неприлике и рече: дајте ми један комад, и једно парче, да видим које је веће.

— Је ли, Милевице, ти већ идеш у школу 1 — Идем. — Па знаш ли већ клечати ? — Знам, али само по сата. А ваша Марија зна боље; и данас је клечала цело пре подне.

Шаље мати слушкињу преко код крчмара да јој „разбије" форинту (т. ј. да промени у ситан новац). Слушкиња пође па се врати, говорећи: Госпоја, ја ћу повети и флашу од сирћета, ако ми не узхте разбити форинту, а ја ћу — (хтеде да каже: а ја ћу купити мало сирћета) — — ту јој унаде у реч домишљан Ацко : А ти ћеш онда разбити флашу — је ли?

Ацку не ваља сваки поеао, Воли да прави шалу на рачун туђе безазлености или простоте. Шта је радио лане о божићу! Узео неколико ораја, пажљиво