Starmali

17" ЗНГсшоз^е Саду 31- дех^ез^сбра. 1333.

Власшш и одговорни уредник ЗМА-Т-ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ. ИзДАЈЕ ШТАМНАРИЈА А. ПЛЈКВНЂА У Н. САДУ. "*Ш*№**№№?Ш№№в№Н№%ШКН№#№№т№№т№Т%К№Ј№Ј№№1Ј№МЈЈ№ЈЈ№№Ш%М№јЈЈ1Јј№1КН*№Ј*Ј

О П О 1Е 5 Опоруку чиним, још за здј аве свести, Сад ћу још једаред прапорци затрести. Не велико звопо, већ прапорци мали Нек отцингиличу: свршује ,Стармали в . Још веколко даиа, па ме крије тама ; Два последња зрна на бројаницама; Али иза леђа имам више зрна, Ваљда нису гадоа, ваљда нису црна. . . Мирна срца стојим, крајње дане бројим; Да се скинем с душе нријатељма својпм; Ако ј' и то мало, већма ћу их смирит' С обећањем да се нећу повампирит'. Опоруку чивим, омладино драга, Ма да немам злата, ма да немам блага; Је л' ми перо скврно, ти га само преби, И дугове моје све остављам теби, Ја дугујем много своме идеалу; Нисам вешто збиљу сновао у шалу, Нисам вешто шалу сновао у збиљу, Али сам поштено иш'о своме циљу. Уверења кашто знао сам нрећутат', („Отров" што га сејах, радо ћу прогутат'). Штедио сам ниже већма него краља Ти сад можеш рећи, да ми то не ваља. Не велим да гинем од велике снаге, Где је данас снаге без труна очаја!? Запад'о сам кашто у сентименталност, Па и томе греху ево сада краја.

"V" к: Омладиао драга, и теби са& кашто У брк нешто рек'о, — никада ти ласк'о; Иод барјаком својим на трњу сам стој'о, А и где би старац за младима каск'о! 4л ја ипак велим: сва су ноља твоја, х 'о јест, ти се саремаш да на њима зидаш, —. И сатира ј' твоја, — па и ране моје Ја остављам теби, да их ти извидаш. Шта нам слога вреди, ја сам добро знао, И њојзи сам много, много жртвовао ; А ти, колко жртав' смеш принети слози, То промисли сама, — боже ти иомози! Омладипо драга, буди добре воље; Ти нам буди јака, ти нам буди лепа. А да будеш лепа мораш бити ведра, А да будеш јака, чувај се процепа. Па сад дижем чашу, (е гле самртника !) Нека живи твоја и збиља и шала, Збиља као збиља, шала као шала, А срећица бољих времена им дала, Нек ти здраво семе не пада на стене; Нек ти сваки осмех тисућ мисли крене; Кад говориш српски, нек те сви разуму, Нек те сви разуму, — боље него мене, Сад испијам чашу, — да вино не лапи, Да „злотвора" у њој не буде ни капи. Ти сад чини своје, — а ја ћу се смирит' (Ал за то ћу ипак кроз тарабу вирит',) „Стармали".