Starmali

286 ..СТАРМАЛИ" БР. 35. 36. ЗА 1889. >§^в«вФ9©»&в>?>в<>веФов^?«Ј««-> уФбв^вевов^в^ФвоевеФвФфв^ЈвФФ^^^в^фЈЈОфффвфффФев^чфф^евовф^^фвввевввфвеФевф«

У к р а | и. Дошао неки хуљоз (на жалост Србин) Шваби у стан, кад је овај био на вашару, па се стаде по кући башкарити и купити сланину, кобасице и друго, што ну се допало. Ал наједаред ето ти Швабе и поче откључавати врата. Хуљов се уплаши, јер га сад Шваба може убити, или бар суду га предати, па мислио шта ће и како ће, док на последак није снислио: Сад куд пукло да пукло ! Навући ћу кабаницу на главу, па ако ме одалами једаред-дваред, ваљда ме 'неће баш тако болети, а неће ме ни познати! — Како смислио тако и урадио Чим Шваба уђе у кујну, а хуљов ће иоред њега напоље згуривши се и очекујући пљусак батина ; — но Шваба као мирољубив човек, који није рад кавзи (особито са хирошем комшијом) место батина довикну му само: А. комшија Рац сад стидиш, је ли?! Н. С.

Г а џ а к у м. Моја сна се уда за мога брата некако (по нуж;и) у бож;:ћњи пост и доведу је већ кући. Вила је узгред буди речено мало мокрим обојком ударена. Дође и божић, Уме се се колачи, један куму, други попи, трећи учитељу, како је то већ пре буне био обичај. Свекрва каже да сна носи куму колач, свекар опет вели да иду обоје, и сна и брат. Неће брат ни да чује, дакле сна ће ићи сама. Како она на кумовска врата — а гаџа на'рне на н>у. Сна брже боље залупи врата, отиде до певџера, куцие у њега за н собе се зачу: ко је? — „Ја сам, кумо, проведите ме од кума гаџе, донела сам колач". Та хајде само не бој се> одговори кум, нећо он ништа. „Е неће, госа му ее репом накитио, и~'сад мал ми сукњу није подеро!" ћ

Шваба на крсном имену. Дошао и Шваба Србину на свечарсгво као званица. Али при вину овамо онамо, опсоваће Шваба домаТшну мајку. Домаћин то прими срцу, плану, зграби Швабу за кике вичући, на ксје претрче оцу 4 сина и стапу га молити, да је срамота, да он о свом 1.рсном имену госта за косе

вуче и стану Швабу отимати од оца алп тако, по што су га и они ухватили за косе са потиљка. Отац вуче Напред Швабу за косе, а 4 сина натраг. Коме горе, него Шваби. Отац једнако виче, да га пусте, да баци хуљу напоље; синови опет не даду и моле : Немој, бабо, срамота је од људи и од Бога и од свеца грехота ! А кад је Шваби дотужало, а он ће домаћину: Баци само на поље, баци; није никакав срамота! (Волио је сиромах да га домаћин сам чупа и избаци на поље, него што га бајаги 4 сина домаћинова бране због срамоте.) Н- С.

П б <5 Н И К. Млади песник питао је госпођицу Стану, да ли може песмама му наћи какву ману ? А она ће простодушно одговорит' вако: „ваше песме мора боме заволети свако, јер ииеезу тешко да ће ико наћи Мдну . . . тако дивно, тако к асно, стоје на — орааву!" Др. Казбулбуц.

Поштена квита, Године 1867. у селу Б примали су званичници своју месечну плату увек у очи првога. Место сиротињскога оца заузимао је онда С . .. У очи 1. декембра напише он квиту и лично је однесе на потпис бирову. Биров, шаљивчина, одговори: да га не познаје (ма да су браћа), па кад га не познаје, не може ни потписати. Сирот. отац, који већ три дана није имао пребијене мангуре у џепу, једит гато своју плату не добија, одјури кући, напише нову квиту и под њу се овако потпише : Н. Н. по карактеру: Олајџија и Сајџија, Маор и Паор, Цигљар и Црепар, Учитељ и Дрводељ, Отац и Певац. Магарче, упути на исплату оваку пошгену квиту. По причању прибележио: Дика.

Ено се Срби мире, Срби, који српсгво љубе, И ћуди мало тање, И ћуди мало грубе. Ено се Срби мире, Сви, који добра желе, (Ма да их неке форме И преформице деле). Ено се Срби мире, Сви, коЈе ум и срце Ка једној цели вуче, Ал мисле: једни 'вако, . А други мало друкче. И то је ваљда за то Да буду светла лица

Е XX ОI Кад сване видовданска Петстолетница. Ено се Срби мире, (Ја мислим Србе праве, Јер има назовника, Што се у смраду даве). Ено се Србе слажу У својој главној цели, И ако није дошло До пољубаца врели. Ено се Срби штују, Или се барем трпе, Сви, који снагу своју Из једног врела црпе.

Ено га, ено, ено, Није ли то поштено ! Ено га, ено, ено, Није л' благословено!

Ал ако ваше очи (Бистрије него моје) Силом и збиљом виде Да ствари друкче стоје, Немојте један другом Лупати главе худо; Удрите мене, што сам Сневао тако лудо.

(N11. Ова је песма требала уБи у „Стариали" пред Видовданску иросдаву ове године. шли па је штампамо).

Онда се случајно забацила. Сад смо је на>