Starmladi

Бр. 7.

Стр. 53.

Слава патријарху Георгију Бранковићу и мир пепелу у радикалским главешенама, и Бог да им прости памет и овогодишњу бербу кукуруза!

Вести из места и са стране. Сшрајк. Бечкеречки берберски помоћници етупили су у страјк. Капелан Мушицки чим је за тај страјк дочуо, одмах је отишао у Бечкерек да проведе лето. Двобој. Излеђу Јанка Перића уредника »Браника« и израиљског кракелера Јожике Мајера, нијв дошло до двобоја. Перић није смео да изађе на двобој за то, што је Мајер оног дана, када је двобој требао бити, најео се и опет шолета, (пасуљске чорбе), те је било бојати се последице, у толико пре, што наше новосадске вешерке страјкују- Почињу краЛе. Крњи саборски одбор, и ако владају »псећији дани« — отпочео је краћв да врши. Пишпек Габор је сам себи одобрио, под својим председништвом, мало трошка ,,на обрачун'" Јакову. До душе, то су чисти рачуни — а хоће ли каса бити чиста, идемо да видимо. Нога. Сава клепетуша Шуца, добио је од радикалног средишњег одбора, динлому »Ногу I. реда". Клуб је решио, да га не извести, јер да ће он исту одлику „и еам осетиши!"'. Што ти је фино друштво, држи се тактике.

Са патријарховог погреба Приликом смртн патријархове, није новосадска радикалска црквена општина истакла црне заставе, чак нн на срп. школама. Вођа радикала се правда, да онн немају друге осим једне офуцане »Заставе« на којој пише: ЕЈјеп Сгго:Г Те1екГ. Председнпк опет велн да је он кратковид а и иначе »фарбен блинт« те лпчно у ствари барјака није могао ништа учиннти. Он се вели и пначе у ништа не меша. — Бајаги, бпће ипак да се у „м еишо меша. Прн попнсу патријархове заоставштнне у Даљу, комнсија није знала како ће да узме у ннвентар неке судове п есцајг — јер нису знали да ли с}' од сребра илн цпнка. — Боже мој, па што се ннсу обратнли на стручњака Бенина, кад им је под носом бпо. * »Застава« вели да је свега 50 иопова било на погребу иатријарховом. — Чудо да је усзо-

јој заслепљености за Даљем — ц толико видела. * »Застава=<, крајцаруша, одмах је рекла да је сандук кратак за патријарха. — Лако је било »Застави«- погодити кад она има стручњака. * Него, некн држе да је Јаков ниак требао последњу грудву хитнути патријарху на гроб. Јаков се међу тнм правда: »Хо, људи зар ниједоста било за живота покојникова, Та не грудве, него камење и читаве стене сам сваљивао на њега!« * Прн патријарховом погребу су учествовали п многи кесароши. Новосадско кесарошко друштво »Крад« — ннје било званично заступљено, * Једна радикалкнња, која је видела остале владнке да чпнодјејствују, зачудила се како да Пншпек Габора не чпнодјејсвује. — Ју слатка, па зар не видиш, — рече јој једна до ње, — да је Габор у жалости. — А за кпм ? — Па ваљда за патрнјархом. Него ако радикали, рећп ће неко на погребу, збиља у место бостана оберу кукуруз — то ће они ипак »своје свпње« — угојптн. Кад су се враћалп са погреба срели су ноп Мирођпју Тошпћа како на коли журнуКарловце. Један кочијаш му довнкну: »Свршено је господнне. А све једно, знате како се вели без једног циганина можо бити вашара. Он се задржао био на текнјама. Чптао му хаџн-куран Св. Јаков.

Из касарне. Ј1 ајтнант: Име? Бака: Јаков Леви. Лајтнант: Компанија? Бака: Јест, молим покорно, Леви и компанија?

ОТВОРЕНО ПИСМО ЈОТИ И. »...Борио сам се фанатички... па сам остао на улици и ако је луцков, Резанац, изабрат за посланика. Ја се праштам од вас г. Соми^у, и бираћу се у свом срезу на своју песницу коју вам за сада само показујем!« Др- Чивић, набављач историјекнх манасгирских докумената за Србе и Р^муие.