Starmladi

Стр. 62.

Бр. 9.

СТАР-МЛАДИМ БОСАНЦИМА. Ој Босанче стари, Ој Босанче млади, Сви отвор'те очи, Паз'те шта се ради! Сложите се рађе, А оставте свађе, И задајте вере Душман нек' се ждерз. Нек' га језа хвата, Што брат л>уби брата, Трољетница мбри Што вам зора зери. Еј, жалосна Босно, Наше срце зебе, Кад видимо гује, Што с' легу у тебе. Ој Босанче стари. Ој Босанче млади, Сви отвор'те очи, Паз'те шта се ради! Старма.ш.

Са опсенароког збора. (Од пагиег нарученог извештача.)' Због три »М«, који су хтели да се одуларе, одржан је збор у Руми, уз велико саучешће земунских Шваба, новосадских кошутоваца, вуковарских куеноваца и других радикала из свију пет делова света. Нарочито их је много било из Туигузије. Прву реч је узео »историјски нож«. Жали се на браду радикалне странке, како не ће да му чисти ципеле. Збор је сав запањен. Једногласио решава да се брада и на дал>е бира за фуришицу »историјског ножа«. И да она има ножу не само ципеле да чисти, него и судове да пере. Брада се испрва бајаги устеже, али услед опште »навале« на њу . . . прима кукавна ту ПОчаст и брише браду. Јаша Сомић јавља, да ће престати издавати »Заставу« и издаваће одсада само

» Сриски Ппрод «. Каже, да му се та издаја куд и камо боље рентира. Збор га поздравља са » Шјеп КоззиШ.« Радикалске бабетине и маме гуше се у сузама радосницама. Таст Јаковљев се преврће у гробу. Један »из народа« пита, је ли истина да је »стрина« поклизнула, да се сад продаје Мађарима. Пита, шта значи оно на челу стринине кецел,е »стаје за Угарску 32 К.« Је су ли то 32 круне или 32 хил.аде круна!« Збор прекида упадача са: »То ООн зна најбоље!« ООн одговора, да је то редакцијона тајна, која се не одаје. Збор га опет поздравља громко са: Шјеп КоазиИг ! Један радикељац из народа »пукне« — не зна се чиме. Никола Ћур^евиЛ Куеиовски говори о програму на папиру и каже, како је окренуо ружан ветар »мауарац« те због тога је окренута народна опаклија »Застава«. Уверава, да се у заветрини сасвим добро осећају. Хвали сремске планине, а нарочито Г о л е ш планину. Јавља пријатну вест, да је српски народ изгубио патријарха Бранковића, али је за то добио »новог« Бранковића. Збор му кличе: Слава С гарчевићу! Узима реч један иришки Лисац. Говори о јаслама, хвали увоз зоби из Србије, а и извоз сена из Будимпеште. Чита Јашино дело о »Узроцима злочина«. Препоручује народу српске добротворе Кошута и Фућека. Неко пљуну. Председник умољава присутне, да говорника пљувањем не прекидају. Говори поп Магараш. Он прича о магарцима. Захтева, да »Застава« излази на мађарском језику — и латиницом.Препоручује народу да пристане, да -се удов поп може поново жеиити са ДВе до три попадије. Професор ПедељковиЛ је говорио о култури и ножу. Истиче најновије радикалско културно дело са манастирском штампаријом, а хвали и Радованов проналазак за народ »Ракију без казана!«, о Змају и »свој своме« и т.-д.