Starmladi

Бр. 15.

СТ АРМЛАДИ. —

Стр. 119.

Мени су ћуприје вазда драге. Увек тражим ћуприја. Колико сам само мнслио о великој ћуприји између народа и владе, по плану ФућекКошут-неимара, па да будем прав иа обадвс стране. Па сам мислпо о ћупријм између опозицнје и мехкиша при изборнма, да великог везнра паше Фућековића столица дуго пуста не остане. Па . .. па кад мн обје прве ћуприје пропадоше, сад мислим о трећој преко Саве . .. због »трговачког« увоза зобп. I I р о с т Т у р ч и н, М р к ш а: А шта ћемо оно још, велпкп везпре, искати? С в н: Шта ? Прост Турчин, Мркуша: Оно друго — како се оно зваше ?.. . Нешто трговачко. . . Ја заборавио! Оно друго, оно трговачко .. . за матору дицу . .. бива да дица буду иуста, самовласна, и да фнно воде трговтшу. Ага Жирко: Тога . . . тога. Ата Мирабуша: То се тражи, трговпна чоче, јакако. Дервиш Влајуца: Оно се зове . . . Хоџа Гавран: Мотаномнја . . . Ага Смуша: Мотањс, мотање, брате, то се тражи! . . . Ага Жирко: Лонци, лонци! Ага Мпрабуша (скаче од радостн и тапше рукама): Јес', јес' . . . Свп: Мучна реч валахн за изговарање . . . али много слатка за кусање! Ага Жирко (седне па се клима, да не би реч заборавио): Лонци, лонцн, лонци! Чокјаша: Ћупрнја, ћуприја, ћупрпја, ћуприја. Мирабуша: Столица, столпца, столица... Хоџа Гавран: Даљ — Дал, - Даљ Даљ Ага Смуша и ага Жпрко: Кукурузи, кукурузи Дервиш Влајуца: Зајам, мплпјонп. процена, процена, мотаномија. Мирабуша: Не говорн! Побундаћеш ме! Ага Смуша: Побундаћеш н ти мене! (Изненада врата се отворе и појавп с е с л у г а). Слуга: Нека улази депутација! (Сви се узврпољеи повлаче. Дервиш

Влајуца заборавио реч „зајам па заокупио »провизија, провизпја« а Хоџа Гавран заборавно реч Даљ, па овупио „на пола", „на пола . . . Ага Смуша и ага Жирко у место кукуруза — а онп само грокћу... гури... ф(о)ршус! Мујага и Чокјаша шапћу заједно место ћунриј е само реч: „^ар, ћар . . .) (Улазп миннстар.) Мннистар: Јорегелт! (Сви се потурски к лањај у до земље): Алећим муселам! Чокјаша и Мујага: (прилазе министру II љубс га у скут п папучу.) Министар: Господа су народноснп заступници. Мамелуци (сви у један глас): Тако нам се, ефендум — чини . . . М п н и с т а р: Српски ? Сви у глас: Нпкад! Хоџа Гавран: Грчко источпи! Чокјаша: Пучки! Ага Смуша: Православнп Мађарп! Мннистар: Вас је срискп народ пзабрао? Чокјаша: Никад, падишо, наше светло сунце. Милошћу твојом н твојпх спахија, бирсша, кочијаша угледали смо твоје палаче н донели смо ти на пешкеш овај поклон. Прост Турчин, Мркуша: (подноси пар пилића). Министар (гурне погом пилићара, којн седне на патос). Није наш адет пнлићарске поклоне примати п жао ми је, што вашу молбу саслушат не могу. Данас је дошао адет, да само слушам људе од народа. Мујага (глади браду): Ама какав му је оиет го земан!? Министар: Коме народ верује, томе ку морати и ја! Чокјаша (тргне ханџар); А ћуприја, падпшаху ? Министар: Такпх ћуприја пе требам . . . Улизице су сада јефтина роба . . . Народ је само на цијени, Ко хоНе да ми долази, треба да је од народа . . . То су праве ћупрпје. Чокјаша: Онда нама нема више пута овамо ? Хоџа Гавран: Куку!. . (плаче). Чокјаша: Јер народ се неда два иут обмахнутп. Тешко је ишло и једанпут. Нешто нас не слуша . . . Аман . . . падишах!